15. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
15. јун (15.6.) је 166. дан године по грегоријанском календару (167. у преступној години). До краја године има још 199 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 15. јун
- 1215. — енглески краљ Џон без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum).
- 1389. — Косовска битка (по Јулијанском календару).
- 1520. — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
- 1752. — Бенџамин Френклин доказује да је муња заправо електрицитет.
- 1862. — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
- 1903. — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
- 1904. — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.
- 1907. — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
- 1919. — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.
- 1920. — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Ђуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
- 1924. — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима Сједињених Америчких Држава.
- 1940. — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 километара који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.
- 1954. — У Базелу формирана УЕФА.
- 1969. — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.
- 1975. — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
- 1977. — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.
- 1982. — Аргентинске снаге на Фокландским острвима предале су се Британцима. Тиме је окончан рат у којем је погинуло око 1000 људи.
- 1988. — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
- 1992. —
- Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић.
- Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.
- 1994. — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.
- 1995. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
- 2000. —
- У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
- Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослободјен је оптужби и пуштен на слободу.
- 2001. —
- Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999.
- Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.
- 2003. — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.
Рођења [уреди]
- 1843. — Едвард Хагеруп Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент
- 1850. — Ђорђе Вајферт, српски привредник († 1937)
- 1867. — Иван Грохар словеначки сликар.
- 1882. — Јон Антонеску, румунски генерал и државник
- 1886. — Хавријил Костељник, русински писац († 1948)
- 1900. — Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор „Политике“ и ТАНЈУГ-а.
- 1902. — Ерик Ериксон, немачки психоаналитичар († 1994)
- 1914. — Јуриј Андропов, руски политичар
- 1927. — Хуго Прат, италијански цртач стрипова Корто Малтезе
- 1946. — Демис Русос, грчки певач
- 1952. — Љиљана Стјепановић, српска глумица
- 1954. — Џејмс Белуши, амерички глумац
- 1963. — Хелен Хант, америчка глумица
- 1964. — Кортни Кокс, америчка глумица, филмски продуцент и бивша манекенка
- 1950. — Иван Голац, бивши југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер
- 1986. — Стоја, америчка порно глумица српског порекла.
Смрти [уреди]
- 923. — Робер I Француски, краљ Француске (* 866).
- 1341. — Андроник III Палеолог, византијски цар.
- 1383. — Јован VI Кантакузин, византијски цар.
- 1467. — војвода од Бургундије Филип Добри, оснивач Бургундије.
- 1993. — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1. (*1947).
- 1995. — Џон Винсент Атанасов, пионир рачунарства.
- 1996. — Ела Фицџералд, америчка певачица (* 1917).
- 2010. — Беким Фехмиу, југословенски и српски глумац (* 1936).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: