17. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
17. мај (17.5.) је 137. дан године по грегоријанском календару (138. у преступној години). До краја године има још 228 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 17. мај
- 1102. — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације.
- 1814. — Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав.
- 1861. — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз.
- 1903. — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе.
- 1939. — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија.
- 1940. — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел.
- 1946. — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима.
- 1949. — Велика Британија признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству.
- 1954. — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему.
- 1965. — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“.
- 1966. — Основана Математичка гимназија у Београду.
- 1973. — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд.
- 1974. — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено.
- 1987. — Ирачки ратни авион „Ф-I Мираж“ испалио је две „егзосет“ ракете на амерички војни брод „Старк“ који је патролирао Заливом. Погинуло је 37, а рањена су 62 морнара.
- 1997. — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф.
- 1998. — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке.
- 1999. — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бењамина Нетањахуа, лидера десничарског Ликуда.
- 2000. —
- Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија.
- У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999.
- 2001. — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40.
- 2002. — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве.
- 2003. — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом.
- 2008.- У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у "Европску Ноћ музеја".
[уреди] Рођења
- 1749. — Едвард Џенер, енглески лекар. Проналазач вакцине против великих богиња. (†1823).
- 1866. — Ерик Сати, француски композитор и пијанист.
- 1881. —Гаврило Дожић, патријарх српски
- 1900. — Рухолах Хомеини, ирански верски вођа.
- 1906. — Зинка Кунц, хрватска певачица.
- 1970. — Небојша Дугалић, српски глумац
- 1980. — Давор Џалто, уметник, теоретичар и историчар уметности.
[уреди] Смрти
- 1395. — Краљевић Марко, најстарији син и наследник краља Вукашина.
- 1510. — Сандро Ботичели, италијански сликар.
- 1838. — Морис де Таљеран Перигор, француски свештеник и политичар.
- 1917. — Радомир Путник, српски војвода. (*1847).
