17. мај

Из Википедије, слободне енциклопедије

17. мај (17.5.) је 137. дан године по грегоријанском календару (138. у преступној години). До краја године има још 228 дана.

Догађаји[уреди]

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 1102. — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације.
  • 1395. — У бици на Ровинама, влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску.
  • 1814. — Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав.
  • 1861. — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз.
  • 1903. — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе.
  • 1939. — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија.
  • 1940. — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел.
  • 1946. — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима.
  • 1949. — Велика Британија признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству.
  • 1954. — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему.
  • 1965. — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“.
  • 1966. — Основана Математичка гимназија у Београду.
  • 1973. — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд.
  • 1974. — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено.
  • 1987. — Ирачки ратни авион „Ф-I Мираж“ испалио је две „егзосет“ ракете на амерички војни брод „Старк“ који је патролирао Заливом. Погинуло је 37, а рањена су 62 морнара.
  • 1997. — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф.
  • 1998. — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке.
  • 1999. — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бењамина Нетањахуа, лидера десничарског Ликуда.
  • 2000. —
    • Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија.
    • У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999.
  • 2001. — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40.
  • 2002. — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве.
  • 2003. — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом.
  • 2008. — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у "Европску Ноћ музеја".

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар