18. децембар

18. децембар (18.12.) је 352. дан године по грегоријанском календару (353. у преступној години). До краја године има још 13 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

Догађаји [уреди]

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

1398. — Татарски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.
1865. — Ратификацијом 13. уставног амандмана у САД је укинуто ропство.
1903. — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.
1916. — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке - погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.
1935. — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.
1940. — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату генералштабу немачке армије да припреми инвазију на Русију према тајном плану под шифром "Операција Барбароса".
1970. — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу римокатоличке цркве.
1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање главног града Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.
1993. — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.
1999. — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.
2000. — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.
2003. —
- Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу.
- Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

Рођења [уреди]

1856. — Џозеф Џон Томсон, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику 1906. (†1940.)
1863. — Франц Фердинанд, аустријски надвојвода.
1879. — Паул Кле, швајцарски сликар.
1913. — Вили Брант, немачки државник, популарни градоначелник Берлина.
1927. — Никола Пантић, српски геолог. (†2002.)
1946. — Стивен Спилберг, амерички филмски редитељ.
1950. - Мирослав Тимотијевић је српски историчар уметности и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
1955. — Реј Лиота, амерички глумац.
1963. — Бред Пит, амерички глумац.
1974. — Вики Миљковић, српска фолк певачица.
1980. — Кристина Агилера, америчка поп певачица.

Смрти [уреди]

1737. — Антонио Страдивари, италијански градитељ гудачких инструмената.
1803. — Јохан Готфрид фон Хердер, немачки писац, историчар, филозоф и протестански теолог.
1829. — Жан-Батист Ламарк, француски научник. (* 1744.)
1936. — Андрија Мохоровичић, сеизмолог.
1980. — Алексеј Косигин, руски државник и високи комунистички функционер, совјетски премијер.

- Добриша Цесарић, хрватски песник. (* 1902.)

1992. — Војин Бакић је био српски сликар и вајар
1999. — Робер Бресон, француски редитељ. (*1901).
2001. — Жилбер Беко, француски певач.
2006. — Срђан Кнежевић, спортски новинар.
2009. — Оскар Данон југословенски диригент и композитор јеврејског поријекла, академик АНУ БиХ
2011. — Вацлав Хавел, чешки књижевник и државник (*1936).