18. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
18. мај (18.5.) је 138. дан године по грегоријанском календару (139. у преступној години). До краја године има још 227 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 18. мај
- 1803. — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској.
- 1804. — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I.
- 1944. — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
- 1954. — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима.
- 1974. — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
- 1988. — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана.
- 1992. — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.
- 1996. —
- Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата.
- Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид.
- 1998. — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације "Мајкрософт", најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.
- 1999. — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе.
- 2000. — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата.
- 2013 Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.
Рођења [уреди]
- 1711. — Руђер Бошковић, српски астроном и математичар. (†1787).
- 1810. — Јохан Питер Хазенклевер, немачки сликар. (†1853.)
- 1836. — Вилхелм Штајниц, аустријски шаховски велемајстор. Први званични светски шампион. (†1900)
- 1868. — Николај II Александрович Романов, руски цар.
- 1872. — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (†1970).
- 1883. — Валтер Адолф Гропијус, немачки архитекта.
- 1897. — Френк Капра, филмски редитељ.
- 1912. — Пери Комо, амерички певач.
- 1919. — Маргот Фонтејн, британска примабалерина.
- 1920. — Карол Војтила, 1978. постао папа Јован Павле II. (†2005).
- 1932. — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (†1992).
- 1934. — Никола Симић, српски глумац.
- 1955. — Чау Јун-Фат, кинески глумац.
- 1987. — Луисана Лопилато, аргентинска глумица, модел и певачица.
Смрти [уреди]
- 1781. — Тупак Амару II, перуански револуционар.
- 1799. — Пјер Бомарше, француски драмски писац.
- 1800. — Александар Суворов, руски војсковођа и стратег.
- 1911. — Густав Малер, аустријски композитор и диригент.
- 1981. — Вилијам Саројан, амерички књижевник. (*1908.)
- 1973. — Џенет Ренкин, америчка политичарка.
- 1995. — Александар Годунов, руски балетски играч.
