18. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
18. септембар (18.9.) је 261. дан у години по грегоријанском календару (262. у преступној години). До краја године има још 104 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 18. септембар
- 1502. — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.
- 1739. — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Србија је поново постала део Отоманског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.
- 1759. — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Волф и француски Луј Монкалм.
- 1810. — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О'Игинса, касније председника Чилеа (1817-23).
- 1822. — Француски египтолог Жан Франсоа Шанпољон дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе).
- 1851. — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд.
- 1931. — Јапан је почео напад на североисточну Кину, Манџурију, а 3. марта 1932. прогласио је независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџуко).
- 1934. — СССР је приступио Лиги народа.
- 1944. — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској.
- Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево.
- 1973. — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами.
- 1982. — У масакру који је, уз подршку израелске војске, починила либанска хришћанска милиција у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, убијено је најмање 800 људи. То је била одмазда за атентат извршен четири дана раније, у којем је убијен председник Либана Бешир Џемајел.
- 1988. — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила владу председника Бурме Маунга Маунга.
- 1989. -
- Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе.
- Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке.
- 1997. — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача.
- 2001. — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999.
Рођења [уреди]
- 1709. — Семјуел Џонсон, енглески писац и лексикограф.
- 1819. — Леон Фуко, француски физичар
- 1876. — Милан Ракић, српски песник и дипломата
- 1905. — Грета Гарбо, шведска филмска глумица.
- 1950. — Мирослав Лазански је новинар и војнополитички коментатор
- 1972. — Ана Софреновић, српска глумица
- 1980. — Ахмад Ал-Бари, фудбалер Саудијске Арабије.
Смрти [уреди]
- 1783. — Леонард Ојлер, швајцарски математичар (*1707.)
- 1961. — Хјалмар Агне Даг Хамаршелд, генерални секретар УН.
- 1967. — Џон Кокрофтов, енглески физичар. (*1897).
- 1970. — Џими Хендрикс, амерички певач и гитариста.
- 1975. — Владан Недић, српски књижевни историчар
- 2002. — Маргита Стефановић Маги, српска музичарка, клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (*1959)
- 2008. — Звонко Миленковић, српски музичар и групе члан„Рокери с Мораву“.
