1992
Из Википедије, слободне енциклопедије
◄ | 19. век | 20. век | 21. век | ►
◄ | 1960е | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | 2020е | ►
◄◄ | ◄ | 1988. | 1989. | 1990. | 1991. | 1992. | 1993. | 1994. | 1995. | 1996. | ► | ►►
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1992
Садржај |
Догађаји [уреди]
Јануар—март [уреди]
- 7. јануар - Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске Заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру.
- 9. јануар - Проглашена Република Српска.
- 15. јануар - Словенија и Хрватска добијају признање од стране Европске уније.
- 30. јануар - Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.
- 29. фебруар - Током дводневног референдума, више од 60% грађана изјаснило се за независност Босне и Херцеговине.
- 1. март - На сарајевском насељу Башчаршија, пуцано на српске сватове и том приликом убијена је једна особа.
Април—јун [уреди]
- 1. април - Српске снаге заузимају Бијељину.
- 5. април - У Сарајеву више десетина хиљада грађана демонстрирало против рата који се спремао. Из хотела „Холидеј Ин“, пуцано на демонстранте из снајпера и том приликом убијено неколико особа.
- 6. април - Босански Срби започели опсаду Сарајева, која је трајала три и по године.
- 7. април - САД признале Босну и Херцеговину као независну државу.
- 16. април - Кошаркашки клуб Партизан освојио Куп европских шампиона.
- 27. април - У Београду проглашена Савезна Република Југославија, као и први Устав СР Југославије, у чијем су саставу републике Србија и Црна Гора.
- 30. мај - Савет безбедности Уједињених нација увео санкције СР Југославији.
- 31. мај - Одржани први избори за Скупштину СР Југославије.
- 15. јун - Добрица Ћосић изабран за првог председника СРЈ.
Јул—септембар [уреди]
- 14. јул - Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
- 26. јул - Основана Демократска странка Србије, на челу са Војиславом Коштуницом.
- 26. август - У Лондону почела мировна конференција за заустављање сукоба у Босни и Херцеговини.
- 30. септембар - Председници СРЈ и Хрватске, Добрица Ћосић и Фрањо Туђман, потписали у Женеви споразум о нормализовању односа између две државе.
Октобар—децембар [уреди]
- 8. октобар - 28. октобар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.
- 3. децембар - Нил Папворт послао прву СМС поруку: „Merry Christmas“.
- 20. децембар - На председничким и парламентарним изборима у Србији, Социјалистичка партија Србије освојила највише посланичких места - 101, а Слободан Милошевић поразио Милана Панића и освојио други мандат на месту председника Србије.
- 29. децембар - У Скупштини СРЈ изгласано неповерење савезној Влади Милана Панића.
Датум непознат [уреди]
- Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победници су били Вишванатан Ананд и Борис Гељфанд.
- Откривен рачунарски вирус 5lo.
Рођења [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1992. |
Смрти [уреди]
- 1. јануар - Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак. Творац компјутерског језика кобол (cobol). (*1906).
- 9. март - Менахем Бегин, израелски политичар и премијер, нобеловац за мир 1978. (*1913).
- 6. април - Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике. (*1920).
- 18. април - Бени Хил, британски глумац и певач. (*1924).
- 6. мај - Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица. (*1901).
- 28. јун - Михаил Таљ, светски првак у шаху (*1936)
- 2. јул - Борислав Пекић, српски књижевник. (*1930).
- 28. јул - Јован Рашковић, српски политичар и психијатар. (*1929).
- 2. септембар - Барбара МекКлинток, амерички генетичар. Добитник Нобелове награде из медицине 1983. (*1902).
- 8. октобар - Вили Брант, немачки политичар и канцелар. (*1913).
- 20. октобар - Коча Поповић, српски политичар и народни херој. (*1908).
- 30. децембар - Михаило Лалић, српски књижевник. (*1914).
- непознат датум - Куно Видрић, хрватски и српски планинар. (*1908).
Дани сећања [уреди]
Нобелове награде [уреди]
- Физика - Џорџ Чарпак
- Хемија - Рудолф А. Маркус
- Медицина - Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
- Књижевност - Дерек Волкот
- Мир - Ригоберта Менчу Тум
- Економија - Гери Бекер
