2-Hlorofenol

Из Википедије, слободне енциклопедије
2-Hlorophenol[1][2][3][4]
2-Chlorophenol
2-Chlorophenol
IUPAC ime
Drugi nazivi 2-Hidroksihlorobenzen, o-Hlorofenol
Identifikacija
CAS registarski broj 95-57-8 YesY
ChemSpider[5] 13837686 YesY
DrugBank DB03110
KEGG[6] C14219
ChEBI 47083
ChEMBL[7] CHEMBL108877 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C6H5ClO
Molarna masa 128,56 g/mol
Agregatno stanje Svetli ćilibar, tečnost
Gustina 1,2634 g/cm3 na 20 °C
Tačka topljenja

9.4 °C

Tačka ključanja

174.9 °C

Rastvorljivost u vodi 20 g/L na 20 °C
Rastvorljivost rastvoran u etanolu, dietil etru, benzenu
Napon pare 0,308 kPa
pKa 8,56
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 1,468 J·g-1·K-1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) MSDS
Opasnost u toku rada Korozivan - uzrokuje opekotine
Tačka paljenja 64°C
Tačka spontanog paljenja 550 °C
Srodna jedinjenja
Srodne aromatični
ugljovodonici
benzen
fenol
hlorobenzen

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

2-Арени ili orto-hlorofenol je organsko jedinjenje, derivat fenola. Srodna jedinjenja se koriste kao dezinfektivni agensi i pesticidi. Ovo jedinjenje ima mali broj primena, ali je intermedijer u polihlorinaciji fhenola.[8]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 ed.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 3–120, ISBN 0-8493-0594-2 
  2. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 ed.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 1281, ISBN 0-8493-0594-2 
  3. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 ed.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 8–103, ISBN 0-8493-0594-2 
  4. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 ed.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 15–18, ISBN 0-8493-0594-2 
  5. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  6. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  7. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  8. ^ Fiege, H.; Voges, H.-M.; Hamamoto, T; Umemura, S.; Iwata, T.; Miki, H.; Fujita, Y.; Buysch, H.-J.; Garbe, D.; Paulus, W. (2000), „Phenol Derivatives“, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry (Weinheim: Wiley-VCH), DOI:10.1002/14356007.a19_313 

Spoljašnje veze[уреди]