2. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. мај (02.05) је 122. дан у години по грегоријанском календару (123. у преступној години). До краја године има још 243 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2. мај
- 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго.
- 1902. — премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец
- 1933. — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате.
- 1945. — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату.
- 1951. — Савет Европе прихватио Немачку као пуноправног члана.
- 1953. — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана.
- 1960. — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери.
- 1965. — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.
- 1967. — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.
- 1970. — Америчка Национална гарда на универзитету Кент пуцала у студенте антиратне активисте настрадало њих четворо.
- 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Менделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.
- 1992. — Окупација Хрватске војске српског села Нос-Калик у Далмацији.
- 1993. — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов мировни план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен.
- 1994. — Нелсон Мендела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци.
- 1995. — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.
- 1999. — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила "графитне бомбе" које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку.
- 2000. — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени.
- 2001. — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу "Тимочка крими-ревија" да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову.
-
- 2001 - Бивши припадник Кју-клукс-клана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње.
- 2003. — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.
- 2004. — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.
Рођења [уреди]
- 1660. — Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, италијански композитор опера и црквених композиција.
- 1729. — Катарина II Алексејевна, Катарина Велика, руска царица немачког порекла. (†1796).
- 1852. — Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар.
- 1860. — Теодор Херцл, вођа и оснивач ционистичког покрета.
- 1892. — Манфред фон Рихтхофен, немачки пилот, познатији као Црвени барон. (†1918).
- 1903. — Бенџамин Меклејн Спок, амерички педијатар.
- 1904. — Хари Лилис Бинг Крозби, амерички певач и филмски глумац.
- 1946. — Дејвид Суше, енглески глумац.
- 1975. — Дејвид Бекам, енглески фудбалер.
- 1987. — Филип Филиповић, српски ватерполиста
Смрти [уреди]
- 373. — Атанасије Велики, александријски патријарх (328.-373.), хришћански светац и један од четири оца православне цркве (* око 293.).
- 907. — Борис Михаило, први бугарски хришћански кнез (852.-889.) и национални светац.
- 1519. — Леонардо да Винчи, италијански вајар, архитекта и сликар. (* 1452.)
- 1567. — Марин Држић, дубровачки ренесансни песник и драмски писац.
- 1857. — Алфред де Мисе, француски писац.
- 1892. — Аугуст Вилхелм фон Хофман, немачки хемичар.
- 1914. — Јован Скерлић, књижевни критичар
- 1957. — Џозеф Мекарти, амерички политичар, сенатор.
- 2011. — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
