20. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
20. август (20.08) је 232. дан у години по грегоријанском календару (233. у преступној години) До краја године има још 133 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1741. — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.
- 1872. — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.
- 1884. — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.
- 1907. — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.
- 1940. — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.
- 1949. — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.
- 1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска Олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.
- 1968. — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека ("Прашко пролеће").
- 1975. — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976.
- 1980. — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.
- 1988. — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989/, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић.
- Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. августа.
- 1991. — У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији, након што су антиреформске снаге покушале да у ноћи између 19. и 20. августа изврше државни удар и оборе с власти последњег лидера СССР Михаила Горбачова.
- 1994. — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.
- 1996. — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације.
- У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.
- 1998. — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.
- 2000. — Лидер покрета за независност Источног Тимора, Хосе Александар Гусмао предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.
- 2001. — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.
Рођења [уреди]
- 1860. — Рејмон Поанкаре, француски државник, председник Француске од 1913. до 1920.
- 1877. — Јован Скерлић, српски књижевни критичар и историчар књижевности.
- 1901. — Салваторе Квазимодо, италијански песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1959 († 1968.)
- 1929. — Миодраг Радовановић, српски глумац.
- 1934. — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. († 1985.)
- 1941. — Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије († 2006.)
- 1944. — Раџив Ганди, индијски државник, премијер Индије од 1984. до 1989.
- 1956. — Иштван Пастор, правник, политичар
- 1964. — Дино Дворник, хрватски певач († 2008.)
- 1966. — Дајмбег Дарел, гитариста ргупе Пантера († 2004.)
- 1970. — Фред Дарст, амерички музичар и редитељ
Смрти [уреди]
- 1854. — Фридрих Вилхелм Шелинг, немачки филозоф.
- 1978. — Миодраг Борисављевић, српски писац.
- 1994. — Александар Саша Петровић, југословенски редитељ.
- 1999. — Раиса Горбачов, супруга последњег лидера СССР Михаила Горбачова.
