20. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
20. јул (20.7.) је 201. дан године по грегоријанском календару (202. у преступној години). До краја године има још 164 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 20. јул
- 1402. — Монголски кан Тамерлан у бици код Ангоре, садашње Анкаре, победио османску војску и заробио султана Бајазита I, који је 1403. умро у ропству.
- 1654. — Потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португала.
- 1866. — У аустријско-пруском рату, у којем је Италија била на страни Пруске, Аустријанци код острва Вис потпуно разорили италијанску флоту. Погинуло више од 600 људи. Види Битка код Виса
- 1917. — Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.
- 1944. — Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру „Вучја јама“ код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени.
- 1954. — У Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен рат против француске колонијалне управе у том делу света.
- 1969. — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо 11“.
- 1974. — Турске снаге извршиле десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.
- 1976. — Амерички космички брод без људске посаде „Викинг 1“ спустио се, после 11 месеци лета, на Марс и почео да шаље на Земљу јасне снимке те планете.
- 1982. — У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника.
- 1988. — Јужноафричка Република, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије.
- 1994. — Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан.
- 1996. — Побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце.
- 2000. -
- После девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени.
- Корзикански националисти прихватили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти.
- 2001. -
- После 20 година паузе из Багдада кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп.
- Немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година.
- Карло Ђулијани, италијански активиста и анархиста је убијен током демонстрација против Групе 8 у Ђенови 2001. године од стране италијанских Карабињера.
- 2011. — Ухапшен Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.
Рођења [уреди]
- 1304. — Франческо Петрарка, италијански писац.
- 1847. — Макс Либерман, немачки постимпресионистички сликар.
- 1855. — Живојин Мишић, српски војсковођа.
- 1890. — Ђорђе II, грчки краљ.
- 1919. — Едмунд Персивал Хилари, новозеландски планинар.
- 1932. — Василије Крестић, историчар, професор Универзитета
- 1943. — Драган Николић, српски глумац.
- 1947. — Карлос Сантана, мексички музичар.
- 1948. — Жан Рено, француски глумац.
- 1962. — Лидија Вукићевић, српска глумица.
- 1980. — Жизел Биндшен, бразилска манекенка.
Смрти [уреди]
- 1031. — Робер II Побожни, француски краљ (* 972.)
- 1813. — Хајдук Вељко, српски јунак. (* 1780.)
- 1866. — Бернхард Риман је био немачки математичар
- 1923. — Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар, вођа сељачке револуције 1910.
- 1937. — Ђуљелмо Маркони, италијански инжењер.
- 1944. — Клаус фон Штауфенберг је био немачки аристократа и армијски пуковник
- 1945. — Пол Валери, француски писац.
- 1951. — Абдулах, јордански краљ.
- 1973. — Брус Ли, америчко-кинески глумац и мајстор борилачких вештина.
