21. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 21. јануар
- 1911. — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
- 1919. — У Даблину Конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
- 1936. — Едвард VIII постао краљ Велике Британије после смрти оца Џорџ V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
- 1942. -
- Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
- Мађарски фашисти у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
- 1954. — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „Наутилус“.
- 1976. -
- 1986. — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
- 1989. — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашнјег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушенја владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.
- 1993. — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
- 1997. — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
- 1998. -
- На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
- У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
- 2000. — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
- 2006. — Умро лидер косовских Албанаца Ибрахим Ругова.
- 2007. — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
Рођења [уреди]
- 1861. — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (†1953).
- 1924. — Бени Хил, британски глумац и певач. (†1992).
- 1941. — Пласидо Доминго, шпански оперски певач.
- 1956. — Џина Дејвис, америчка филмска глумица.
- 1964. — Ђорђе Докић, један од најбржих људи на свету. Године 1998. возећи „Нимбус 2000“ постигао је брзину од 316 километара на час и тиме потукао свој пређашњи рекорд од 294 km/h.
- 1974. — Ким Дотком рођен као Ким Шмиц је немачко-фински програмер и бизнисмен.
- 1976. — Ема Бантон, енглеска певачица, музичарка и глумица (Спајс Герлс).
Смрти [уреди]
- 1793. — Луј XVI, француски краљ. (*1754).
- 1851. — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (*1801).
- 1894. — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (*1862).
- 1924. — Владимир Иљич Уљјанов Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (*1870).
- 1926. — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 1906
- 1938. — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом.
- 1950. — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (*1903).
- 1957. — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог.
- 1959. — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент.
- 2002. — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави[1]:
- Свете мученике Јулијана и Василису
- Преподобног Георгија Хозевита
- Свету Домнику
- Светог Григорија епископа охридског
- Свештеномученика Картерија
- Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
- Светог Илију пустињака
- Преподобног Григорија Охридског
- Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
- Светог Кира, партијарха Цариградског
- Светог Атика, партијарха Цариградског
- Светог Агатона
- Светог мученика Абу
- Свету мученицу Партену
- Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
- Светог Макарија Макриса
- Преподобног Теодора
Види још [уреди]
Референце [уреди]
- ^ Житија светих - 8. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету)
