22. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 22. фебруара)
22. фебруар (22.02) је 53. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 312 дана (313 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 22. фебруар
- 1784. — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, "Кинеска царица". У Кину стигао 28. августа.
- 1819. — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.
- 1828. — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван.
- 1848. — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара кao Наполеон III.
- 1862. — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке.
- 1882. — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством.
- 1913. — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадера и потпредседник Пино Суарес.
- 1966. — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара.
- 1967. — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.
- 1979. — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта.
- 1980. — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту.
- 1993. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ.
- 1997. — У свом билтену "Члирими", једна од оружаних групација косовских Албанаца "Национални покрет за ослобођење Косова" позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором.
- 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993.
- 2002. — У сукобу с Владиним снагама убијен Јонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи.
- 2004. — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула.
- 2006. —
- Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама.
- У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти.
- Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе.
Рођења [уреди]
- 1403. — Карло VII Победник, француски краљ (†1461.)
- 1440. — Ладислав V Посмрче, краљ Угарске и Чешке (†1457.).
- 1788. — Артур Шопенхауер, немачки филозоф. (†1860).
- 1811. — Вук Врчевић, српски сакупљач народних умотворина и дипломата († 1882.)
- 1826. — Светозар Милетић, српски политичар и новинар. (†1901).
- 1857. — Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар. (†1894).
- 1900. — Луис Буњуел, шпански филмски режисер.(†1983.)
- 1935. — Данило Киш, српски писац. (†1989).
- 1939. — Светозар Стијовић, српски лингвиста.
- 1943. — Драгош Калајић је био српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске.
- 1949. — Ники Лауда, аустријски возач формуле 1, троструки светски шампион
- 1962. — Стив Ирвин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ (†2006.)
- 1967. — Драган Ђилас, машински инжењер, градоначелник Београда, српски политичар и предузетник, заменик председника Демократске странке
- 1974. — Слађана Зрнић, српска глумица.
- 1975. — Дру Баримор, америчка глумица.
- 1994. — Антонија Билић, средњошколска ученица из села Кричке,Хрватска
Смрти [уреди]
- 1512. — Америго Веспучи, италијански морепловац. (* 1451.)
- 1727. — Франческо Гаспарини, италијански барокни композитор и учитељ.(* 1661)
- 1797. — Карл Фридрих Хијероним Минхаузен, немачки барон. (* 1720)
- 1875. — Жан Батист Камиј Коро, француски сликар. (* 1796)
- 1875. — Чарлс Лајел, шкотски адвокат, геолог, и промотер. (* 1797)
- 1913. — Фердинанд де Сосир, швајцарски лингвиста. (* 1857)
- 1942. — Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф. (* 1881)
- 1943. — Софија Шол, немачки студент , члан тајног удружења Бела ружа. (* 1921)
- 1973. — Катина Паксину, грчка глумица. (* 1900)
- 1980. — Оскар Кокошка, аустријски сликар. (* 1886)
- 1987. — Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент. (* 1928)
- 2002. — Жонас Савимби, анголски политичар. (* 1934)
- 2005. — Симон Симон, француска филмска глумица. (* 1910)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Дан независности на Светој Луцији
