23. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. април (23.04) је 113. дан у години по грегоријанском календару (114. у преступној години). До краја године има још 252 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 23. април
- 1660. — Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом.
- 1728. — У пожару уништен велики део Копенхагена.
- 1913. — Турци у Првом балканском рату Скадар предали Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији.
- 1938. — Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку.
- 1941. — Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а краљ и Влада напустили земљу.
- 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Саксенхаузен" и "Равенсбрик".
- 1975. — Последња сајгонска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.
- 1990. — Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера СССР-у после 26 година.
- 1997. — Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери.
- 1998. — У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05 одсто гласача. Против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73 одсто.
- 1999. — Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радио-телевизије Србије.
- 2003. —
- Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији.
- У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног оружја и тиме прекршила међународне обавезе.
Рођења[уреди]
- 1775. — Џозеф Малард Вилијам Тарнер, енглески сликар
- 1823. — Абдул Меџид, турски султан († 1861.)
- 1858. — Макс Планк, немачки физичар, творац квантне теорије († 1947.)
- 1867. — Јаша Продановић, српски политичар, публициста и књижевник
- 1880. — Михаил Михајлович Фокин, руски балетски играч, кореограф и педагог
- 1891. — Сергеј Прокофјев, руски композитор и пијаниста
- 1897. — Лестер Боулс, канадски политичар и државник
- 1899. — Михаило Динић, српски историчар
- 1916. — Иво Лола Рибар, револуционар, народни херој
- 1928. — Ширли Темпл, холивудска филмска звезда
- 1987. — Боаз Мауда, израелски поп певач
Смрти[уреди]
- 1616. — Вилијам Шекспир, енглески драмски писац. (*1564).
- 1616. — Мигел де Сервантес Саведра, шпански књижевник. (*1547).
- 1850. — Вилијам Вордсворт, енглески песник.
- 1951. — Чарлс Г. Доз је био амерички банкар и политичар
- 1986. — Ото Премингер, амерички филмски редитељ аустријског порекла.
- 1992. — Сатјађит Рај, индијски филмски редитељ. (*1921).
- 1998. — Константин Караманлис, грчки државник.
- 2007. — Борис Јељцин, руски председник. (*1931).
- 2011. — Џон Саливан, енглески сценариста. (*1946).
