23. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. мај (23.5.) је 143. дан године по грегоријанском календару (144. у преступној години). До краја године има још 222 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 23. мај
- 1430. — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи.
- 1498. — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци.
- 1514. — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен.
- 1526. — Папа Клемент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V.
- 1533. — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. То је довело до раскида Енглеске цркве и Ватикана.
- 1618. — Побуном Чеха у Прагу против хабзбуршког цара Фердинанда II почео Тридесетогодишњи рат. Разљућени грађани кроз прозор Градске већнице избацили цареве намеснике, сматрајући их кривим за рушење две протестантске цркве код Прага. Присталице реформације потом протерале језуите и организовале своју војску.
- 1706. — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе.
- 1915. — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату.
- 1920. — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији.
- 1934. — У Лујзијани у окршају с полицијом убијени Бони Паркер и Клајд Бароу, озлоглашен разбојнички пар.
- 1939. — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.
- 1945. — Немачки нацистички лидер и шеф Гестапоа Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц.
- 1949. — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом.
- 1960. — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили у Аргентини ухватили нацистичког ратног злочинца Адолфа Ајхмана. На суђењу у Јерусалему Ајхман осуђен на смрт вешањем.
- 1971. — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи.
- 1977. — отворен Музеј афричке уметности (Београд)
- 1994. — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке.
- 1997. — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами.
- 1999. — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке.
- 2002. — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса.
- 2007. — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије.
- 2008. — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.
Рођења [уреди]
- 1052. — Филип I Француски, француски краљ († 1108.)
- 1707. — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. († 1778.)
- 1823. — Анте Старчевић хрватски политичар, национал-шовинистичке оријентације
- 1848. — Ото Лилијентал, немачки инжењер и проналазач. († 1896.)
- 1908. — Џон Бардин, амерички физичар, нобеловац. († 1991.)
- 1951. — Анатолиј Карпов, руски велемајстор, бивши првак света у шаху
- 1951. — Андонис Самарас, грчки политичар и министар
- 1954. — Рада Стијовић, српски лингвиста, професор универзитета
- 1972. — Рубенс Барикело, бразилски возач Формуле 1
Смрти [уреди]
- 1498. — Ђироламо Савонарола, италијански верски и политички реформатор. (* 1452.)
- 1886. — Леополд фон Ранке, немачки историчар. (* 1795.)
- 1906. — Хенрик Ибзен, норвешки драмски писац.
- 1937. — Џон Рокфелер, амерички мултимилионер.
- 1945. — Хајнрих Химлер, немачки војсковођа. (* 1900.)
- 1962. — Зора Петровић, српска сликарка.
- 1975. — Борис Калин, југословенски и словеначки вајар.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
