23. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. септембар (23.9.) је 266. дан у години по грегоријанском календару (267. у преступној години). До краја године има још 99 дана.
Први дан у години по француском револуционарном календару.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 23. септембар
- 1840. — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош.
- 1846. — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.
- 1866. — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.
- 1897. — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.
- 1914. — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.
- 1932. — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Велике Британије на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.
- 1956. — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала.
- 1957. — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.
- 1973. — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник.
- 1987. — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику.
- 1997. — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије.
- 1998. — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована.
- 2001. -
Рођења [уреди]
- 63. п. н. е. - Октавијан Август, први римски цар.
- 1819. — Арман Физо, француски физичар.
- 1865. — Сузана Валадон, француска сликарка († 1938.)
- 1874. — Ернст Штерувиц, аустријски политичар.
- 1916. — Алдо Моро, италијански политичар.
Смрти [уреди]
- 1687. — Стојан Јанковић, ускочки војвода.
- 1870. — Проспер Мериме, француски писац.
- 1882. — Фридрих Велер, немачки хемичар
- 1939. — Сигмунд Фројд, аустријски психијатар. (*1856.)
- 1973. — Пабло Неруда, чилеански писац и дипломата.
- 1988. — Тибор Секељ, светски путник
- 2008. — Соња Савић, позната глумица.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1719. — Лихтенштајн је постао независна кнежевина у оквиру Светог римског царства.
- 1817. — Шпанија и Велика Британија потписале су споразум о забрани трговине робљем.
- 1893. — у Београду је стављена у погон прва јавна електрична централа у Србији.
- 1991. — Јерменија је прогласила независност од СССР-а.