24. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. децембар (24.12.) је 358. дан године по грегоријанском календару (359. у преступној години). До краја године има још 7 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 24. децембар
- 1814. — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат почет 1812.
- 1838. — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио "Турски устав" којим је ограничена апсолутна кнежева власт.
- 1865. — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца "Кју-клукс-клан".
- 1871. — Премијера Вердијеве опере "Аида" одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме.
- 1914. — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије.
- 1942. — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете "земља-земља" "ФЗГ76", касније познате као "Фау 1".
- 1943. — Амерички генерал Двајт Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску.
- 1944. — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику "Сабад Вајдашаг", који је у септембру 1945. променио назив у "Мађар со".
- 1951. — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром ел-Идризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Моамера Гадафија, који је потом прогласио републику.
- 1989. — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил.
- 1994. — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239.
- 1995. — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.
- 1996. — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције "Заједно". Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове.
- 1997. — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру.
- 1999. — "Мали принц", дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској.
- 2000. — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.
Рођења [уреди]
- 1166. — Јован без Земље, енглески краљ (†1216.)
- 1491. — Ињасио де Лојола, шпански свештеник, оснивач "Дружбе Иусове" (језуити) 1534.
- 1798. — Адам Мицкијевич, пољски писац.
- 1818. — Џејмс Прескот Џул, енглески физичар.
- 1863. — Љуба Давидовић, је био српски политичар, државник и оснивач Демократске странке
- 1875. — Ото Ендер, аустријки политиачр.
- 1883. — Стојан Аралица, сликар
- 1890. — Божидар Аџија, југословенски политчар. († 1941.)
- 1917. — Ким Џонг Сук, корејска политичарка († 1949.)
- 1922. — Ава Гарднер, америчка филмска глумица († 1990.)
- 1974. — Иван Ранђеловић, српски фудбалер
Смрти [уреди]
- 1524. — Васко да Гама, португалски морепловац. (*1460).
- 1863. — Вилијам Мејкпис Текери, енглески писац.
- 1918. — Јевто Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету.
- 1979. — Руди Дучке, социолог, студентски лидер
- 1982. — Луј Арагон, француски писац.
- 2008. — Харолд Пинтер, енглески драмски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 2005., члан САНУ од 2006. (* 1930.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
