24. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. фебруар (24.02) је 55. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 310 дана (311 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 24. фебруар
- 1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарета I постала владар Данске и Шведске.
- 1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе. Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен.
- 1804. — У селу Дрлупа на Космају дошао Аганлија на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима - Бој у Дрлупи. Аганлија је претрпео пораз.
- 1848. — У Лондону, на немачком језику, објављен "Манифест комунистичке партије", који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења "Савеза комуниста" одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс.
- 1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак импичмента против председника државе Ендруа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја.
- 1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона - чекиње за четкицу за зубе.
- 1945. —
- Египатски премијер Ахмед Махер Паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.
- Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.
- 1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
- 1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрумах, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини.
- 1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.
- 1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
- 1991. — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.
- 1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
- 1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
- 2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.
- 2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.
- 2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.
- 2003. — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
- Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993.
- 2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.
Рођења [уреди]
- 1803 - Миша Анастасијевић, српски трговац и бродовласник († 1885)
- 1847 - Сима Лозанић, српски хемичар († 1935)
- 1887 - Бора Костић - српски шахиста († 1963)
- 1879 - Михаило Миловановић српски сликар, вајар и писац († 1941)
- 1923 - Михаило Марковић је био један од најзначајнијих српских филозофа XX века марксиситичко хуманистичке оријентације, академик САНУ.
- 1944 - Ивица Рачан, хрватски политичар († 2007)
- 1955 - Стив Џобс један од оснивача компаније Епл
- 1987 - Марко Ђурковић, српски кошаркаш.
- 1990 - Богдан Ризнић, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1815. — Роберт Фултон је био амерички инжењер и иноватор
- 1974. — Синиша Станковић, српски биолог. (*1892)
- 1975. — Николај Александрович Булгањин совјетски политичар. (*1895)
- 1990. — Алесандро Пертини, италијански државник. (*1896)
- 2001. — Клод Шенон, амерички научник и инжењер. (*1916)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
