25. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. април (25.04) је 115. дан у години по грегоријанском календару (116. у преступној години). До краја године има још 250 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 25. април
- 1792. — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина.
- 1859. — Према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинана де Лесепса почело копање Суецког канала. Каналом дугим 161 километар спојено, у новембру 1869, Средоземно и Црвено море и створен најкраћи пловни пут из Европе ка Средњем и Далеком истоку.
- 1915. — Почела битка на Галипољу, једна од највећих битака у Првом светском рату, у којој је Турска победила савезничке трупе под британском командом. То је била и једина победа турске војске у том рату. У осмомесечној бици погинуло око 7.000 Аустралијанаца и око 2.000 Новозеланђана.
- 1920. — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.
- 1945. —
- Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.
- У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација.
- 1974. — У Португалу у "Револуцији каранфила" оборен аутократски режим Марсела Каетана. Истог дана годину дана касније на првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша.
- 1980. —
- Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана Амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом.
- Срушио се дански "боинг 727" који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде.
- 1982. — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.
- 1993. —
- На референдуму у Русији 62 одсто гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина.
- У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице.
- 1994. — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни.
- 1999. — Авијација НАТО срушила друмско-железнички "Жежељев мост", већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву.
- 2000. — У Београду убијен директор "Југословенског аеротранспорта" Жика Петровић.
- 2002. — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом.
- 2004. — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер.
- 2006. — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.
Рођења [уреди]
- 32. - Отон, римски цар (†69.)
- 1214. — Луј IX Свети, француски краљ (†1270.)
- 1599. — Оливер Кромвел, вођа енглеске револуције († 1658.)
- 1765. — Филип Вишњић, српски песник-гуслар († 1834.)
- 1874. — Ђуљелмо Маркони, италијански инжењер. († 1937.)
- 1883. — Марко Миљанов је био народни књижевник, војсковођа и војвода из племена Кучи, Црна Гора.
- 1918. — Ела Фицџералд, америчка певачица. († 1996.)
- 1940. — Ал Пачино, амерички филмски глумац.
- 1945. — Бјорн Улвеус, шведски музичар (АББА).
- 1981. — Јована Јанковић, српска водитељка.
- 1985. — Душко Пијетловић, српски ватерполиста.
Смрти [уреди]
- 1472. — Леонбатиста Алберти, италијански сликар (* 1404.)
- 1595. — Торквато Тасо, италијански песник (* 1544.)
- 1744. — Андерс Целзијус, шведски физичар и астроном (* 1701.)
- 1929. — Ђуро Ђаковић, политички радник
- 1938. — Живко Павловић, српски генерал и писац, члан Српске краљевске академије
- 1995. — Џинџер Роџерс, америчка позоришна и филмска глумица
