26. август

Из Википедије, слободне енциклопедије

26. август (26.08.) је 238. дан у години по грегоријанском календару (239. у преступној години). До краја године има још 127 дана.

Догађаји[уреди]

август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
  • 55. п. н. е.Јулије Цезар напада Британију.
  • 1071. — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије.
  • 1346. — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. Енглези су у тој бици први пут употребили само пешадију и огромне лукове који су избацивали стреле на изузетно велику даљину.
  • 1541. — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.
  • 1883. — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи.
  • 1896. — Јерменски револуционари напали су Отоманску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена.
  • 1914. — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.
  • 1920. — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.
  • 1939. — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе.
  • 1944. — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.
  • 1945. — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији.
  • 1972. — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.
  • 1986. — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну.
  • 1990. — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.
  • 1991. — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.
  • 1993. — Председник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.
  • 1996. — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима.
  • 1997. — Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.
  • 1999. — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима.
  • 2000. — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника.
  • 2001. — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар