26. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
26. април (26.04) је 116. дан у години по грегоријанском календару (117. у преступној години). До краја године има још 249 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 26. април
- 1532. — У походу на Беч турска војска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску.
- 1607. — Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци.
- 1717. — У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око четири тоне злата.
- 1828. — Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност.
- 1915. — Италија тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.
- 1933. — Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо.
- 1937. — Да би помогли генералу Франку у време шпанског грађанског рата, Хитлерови авиони бомбардовали шпански град Гернику. Разарање тог града инспирисало Пикаса да наслика истоимену слику.
- 1942. — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.
- 1945. — Ухапшен маршал Анри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију.
- 1945. — је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Сарајеву.
- 1954. — У Женеви почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.
- 1962. — Британија лансирала први сателит "Ариел I".
- 1964. — Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија.
- 1986. — Експлодирао четврти блок нуклеарне централе у Чернобиљу у Украјини. Радиоактивни облаци прекрили готово целу Европу, а последице највеће нуклеарне катастрофе још се испитују. Нуклеарна централа затворена 15. децембра 2000.
- 1994. — У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда.
- 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте.
- 2003. — На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озваничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.
Рођења[уреди]
- 121. - Марко Аурелије Антоније, римски филозоф и цар († 180.)
- 1452. — Леонардо да Винчи, италијански сликар, вајар, проналазач и научник († 1519.)
- 1564. — Вилијам Шекспир, енглески драмски писац († 1616.)
- 1711. — Дејвид Хјум, британски филозоф шкотског порекла († 1776.)
- 1798. — Ежен Делакроа, француски сликар романтичар († 1863.)
- 1812. — Алфред Круп, немачки индустријалац
- 1889. — Лудвиг Витгенштајн, енглески филозоф († 1951.)
- 1893. — Дража Михајловић, српски генерал и народни херој († 1946)
- 1894. — Рудолф Хес, нацистички лидер и Хитлеров заменик
- 1900. — Чарлс Рихтер је био амерички сеизмолог и физичар. Познат je по томе што је направио Рихтерову скалу, која одређује јачину земљотреса, у хипоцентру.
- 1909. — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој († 1942.)
- 1910. — Меша Селимовић, књижевник, члан Српске академије наука и уметности († 1982.)
- 1941. — Херман Маурер аустријски информатичар, који ради као професор информатике на Технолошком универзитету у Грацу
- 1963. — Џет Ли, кинески глумац.
- 1978. — Стана Катић, канадска глумица српско–хрватског порекла.
Смрти[уреди]
- 1717. — Семјуел Белами звани Црни Сем, један од најпознатијих гусара Златног доба гусарства
- 1904. — Димитрије Нешић, српски математичар, професор Велике школе и председник Српске краљевске академије (* 1836.)
- 1931. — Милорад Гавриловић, српски глумац и редитељ
- 1984. — Вилијам Каунт Бејзи, амерички џез-музичар и вођа оркестра
