26. мај

Из Википедија

(Преусмерено са 26. маја)

26. мај (26.5.) је 146. дан године по грегоријанском календару (147. у преступној години). До краја године има још 219 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

[уреди] Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

1521. - Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље.
1659. - Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу.
1805. - Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у миланској катедрали.
1851. - У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена.
1865. - Предајом генерала Кирбија Смита у Шревенпорту код Њу Орлеанса у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију.
1868. - Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској.
1896. - Никола II Романов крунисан је за цара Русије.
1905. - основано Удружење књижевника Србије
1923. - Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“.
1942. - У Лондону потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата.
1955. - У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовом. Након 1948. била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи.
1966. - Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.
1972. - У Москви потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1).
1986. - Европска заједница је усвојила европску заставу.
1991. -
- Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије.
- Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 километара северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена.
1997. - Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља.
1998. - Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет.
2001. - Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију.
2002. - Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“.
2003. - У авионској несрећи украјинског авиона типа Yак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде.