26. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
26. јул (26.07.) је 207. дан године по грегоријанском календару (208. у преступној години). До краја године има још 158 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 26. јул
- 1567. — 1847. Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци.
- 1817. — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе.
- 1858. — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.
- 1887. — излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа
- 1909. — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен.
- 1941. — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
- 1945. — На парламентарним изборима у Великој Британији победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.
- 1950. — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.
- 1953. — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте.
- 1956. — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније.
- 1963. — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен.
- 1965. — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност.
- 1974. — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој.
- 1995. — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 квадратних километара у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат.
- 2001. — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству.
- 2002. — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.
Рођења [уреди]
- 1817. — Бранвел Бронте, енглески књижевник. († 1848.)
- 1856. — Џорџ Бернард Шо добитник Нобелове награде за књижевност
- 1875. — Карл Густав Јунг швајцарски психијатар.
- 1894. — Олдус Хаксли есејиста XX века.
- 1908. — Салвадор Аљенде чилеански државник.
- 1919. — Џемс Лавлок, енглески хемичар.
- 1928. — Стенли Кјубрик амерички филмски режисер.
- 1943. — Мик Џегер оснивач рок-групе „Ролинг стоунс“.
- 1964. — Сандра Булок, америчка глумица.
- 1973. — Кејт Бекинсејл, енглеска глумица.
Смрти [уреди]
- 1817. — Карађорђе Петровић, вођа српског устанка против Турака, родоначелник династије Карађорђевић. (*1762)
- 1902. — Шарл Дадан, француско-амерички пчелар (* 1817.)
- 1952. — Ева Перон, популарна „прва дама“ Аргентине, супруга Хуана Перона.
- 1984. — Џорџ Хорас Галуп, амерички статистичар.
- 1985. — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. (*1934.)
- 2003. — Џон Шлезинџер, британски редитељ.
Празници и дани сећања [уреди]
Српска православна црква слави Сабор светог архангела Гаврила
