27. моторизована бригада
| 27. дервентска моторизована бригада | |
|---|---|
 Грб 27. Дервентске моторизоване бригаде | |
| Постојање | 1992—1996. Место формирања: Дервента |
| Формација | бригада |
| Јачина | 3.000 |
| Део | Војске Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Одликовања |  |
| Команданти | |
| Командант | потпуковник Ратко Граховац |
| Командант 2 | пуковник Триво Вујић |
| Командант 3 | пуковник Станко Балтић |
| Командант 4 | пуковник Бошко Пеулић |
| Командант 5 | пуковник Рајко Радуловић |
| Командант 6 | мајор Никола Штрбац |
| Начелник штаба | Љубо Обрадовић |
27. дервентска моторизована бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске.
Историјат[уреди | уреди извор]
Јединица је основана 13. маја 1992.[1] године у Дервенти преформирањем 327. моторизоване бригаде ЈНА. Дјеловала је у саставу 1. крајишког корпуса ВРС. Попуњавана је војним обвезницима из општина Дервента, Брод, Прњавор, Бања Лука, Соколац, Теслић, Добој, Челинац, Лакташи, Градишка, Козарска Дубица, Костајница, Нови Град, Приједор, Крупа на Уни, Оштра Лука, Дринић, те борцима избјеглим из општина Зеница, Завидовићи, Маглај, Какањ и Градачац. Априла 1994. у састав бригаде ушли су борци из 1. осињске лаке пјешадијске бригаде ВРС. На дан формирања имала је око 3.000, а кроз бригаду је укупно прошло око 7.500 припадника. У току Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. изводила је борбена дејства на дервентском, бродском, градачачком, власеничком, сарајевском, маглајском, завидовићком, возућком, теслићком, бихаћком, влашићком, кључком и санском ратишту.[2] Бригада је учествовала и у две велике операције Војске Републике Српске, Коридор и Дрина.[1]
Бригадом су командовали (укључујући и 327. бригаду ЈНА): потпуковник Ратко Граховац (1992), потпуковник Љубомир Обрадовић (19-27. маја 1992; 6-23. јуна 1992; 30. јун 1992. - 7. јул 1992); пуковник Триво Вујић (23-30. јуна 1992, када је погинуо); потпуковник Станко Балтић (7. јул 1992. - 1. новембар 1992); потпуковник Бошко Пеулић (1. новембар 1992. - новембар 1994); пуковник Рајко Радуловић (новембар 1994. - 2. јануар 1995); мајор Никола Штрбац (2. јануар 1995.- до краја рата). Бригада је у марту 1996. ушла у састав 327. пјешадијске бригаде ВРС, која је наставила да његује њене традиције. Имала је 510 погинулих, 11 несталих и око 2.500 рањених бораца. Одликована је Орденом Карађорђеве звијезде II реда.[3]
Састав[уреди | уреди извор]
Бригада је била батаљонског састава. У формацији је имала:
- команду бригаде,
- команду стана,
- 1. моторизовани батаљон
- 2. моторизовани батаљон
- 3. (Бањалучки) моторизовани батаљон - капетан Велимир Вукајловић
- 4. моторизовани батаљон
- чету војне полиције,
- извиђачку чету,
- чету везе,
- лаки артиљеријски дивизион ПВО,
- вод атомско-биолошко-хемијске одбране,
- хаубички артиљеријски дивизион,
- мјешовити противоклопни артиљеријски дивизион,
- инжењеријски батаљон,
- позадински батаљон,
- чету "Меша Селимовић" и
- тенковску чету.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Дервента - Сјећање на погинуле борце”. Радио-телевизија Републике Српске. 13. 5. 2012. Приступљено 17. 6. 2021.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 63. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 64. ISBN 978-99976-42-37-0.
