28. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
28. септембар (28.9.) је 271. дан у години по грегоријанском календару (272. у преступној години). До краја године има још 94 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 28. септембар
- 351. — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција.
- 1066. — Нормански војвода Вилијам, касније енглески краљ Вилијам I Освајач, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске.
- 1687. — Турско складиште муниције које се налазило унутар Партенона је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је тешко оштетила здање и његове скулптуре.
- 1864. — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс.
- 1944. — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора.
- 1949. — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра.
- 1965. — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот.
- 1988. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова.
- 1990. — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије.
- 1994. — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“. У тој највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи погинуло више од 900 особа.
- 1996. — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба.
- 1998. — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку.
- 2000. —
- Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље.
- Почео палестински устанак. Непосредан повод била посета тадашњег лидера израелске опозиције светим местима у јерусалимском старом граду. У наредне две године погинуло више од 1.000 Палестинаца и више стотина Израелаца.
- 2001. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија.
Рођења [уреди]
- 1833. — Владимир Јовановић, српски политичар, новинар и почасни члан Српске краљевске академије. (†1922).
- 1820. — Фридрих Енгелс, немачки социолог, филозоф и револуционар. (†1895).
- 1841. — Жорж Бенжамен Клемансо, француски државник.
- 1934. — Брижит Бардо, француска глумица и секс–симбол педесетих.
- 1952. — Силвија Кристел, холандска глумица позната по серији еротских филмова "Емануела"
- 1987. — Хилари Даф, америчка певачица, глумица, модни дизајнер, предузетник, текстописац и композитор.
- 1992. — Кир Гилкрист, амерички глумац прослављен улогом Маршала у серији "Сва лица Таре".
- 1995. — Младен Рељановић, српски позоришни глумац и комичар.
Смрти [уреди]
- 48. п. н. е. - Гнеј Помпеј Велики, римски државник и војсковођа. (*106. п. н. е.).
- 1895. — Луј Пастер, француски хемичар и биолог. (*1822).
- 1902. — Емил Зола, француски писац. (*1840).
- 1914. — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор и музички педагог. (*1856).
- 1953. — Едвин Хаблов, амерички астроном. (*1889).
- 1966. — Андре Бретон, француски писац и теоретичар.
- 1970. — Гамал Абдел Насер, египатски државник. (*1918).
- 1981. - Ксенија Атанасијевић је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године
- 1989. — Фердинанд Маркос, филипински председник.
- 2000. — Пјер Тридо, канадски државник.
- 2002. — Бранислав Петровић, српски песник.
- 2010. — Глорија Стјуарт, глумица
Празници и дани сећања [уреди]
- 1958. — У Француској одржан референдум на ком је прихваћен нов Устав, чиме је почело раздобље Пете Републике. Новим Уставом ојачана председничка власт.
