29. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 29. октобра)
29. октобар (29.10.) је 302. дан године по грегоријанском календару (303. у преступној години). До краја године има још 63 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 29. октобар
- 439. — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци.
- 588. — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.
- 1814. — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.
- 1881. — У Јапану основана прва национална политичка странка.
- 1888. — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.
- 1918. — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1923. — Основана република Турска
- 1929. — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.
- 1956. — Суецка криза: два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала полуострво Синај.
- 1964. — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.
- 1996. — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.
- 1998. —
- Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мендели у ком су бивши председник Бота, Менделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.
- Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.
- 1999. — Ирански председник Мухамед Катами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.
- 2000. — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.
- 2001. —
- Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.
- Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.
Рођења [уреди]
- 1017. — Хенрик III, цар Светог римског царства
- 1507. — Фернандо Алварес де Толедо, шпански војсковођа, војвода од Албе.
- 1656. — Едмунд Халеј, енглески астроном, математичар, метеоролог и физичар. (†1742).
- 1897. — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (†1945).
- 1910. — Џулс Алфред Ејер, енглески филозоф.
- 1972. — Габријела Јунион, америчка глумица.
- 1974. — Алберт Нађ, српски фудбалер.
- 1979. — Игор Дуљај, српски фудбалер
- 1943. — Душан Ивковић,српски кошаркаш и тренер
Смрти [уреди]
- 1321. — Стефан Урош II Милутин, српски краљ из династије Немањића.
- 1889. — Николај Гаврилович Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.
- 1911. — Џозеф Пулицер, амерички новински магнат.
- 1932. — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (* 1857).
- 1950. — Густав V, шведски краљ.
- 2002. — Драган Малешевић Тапи, српски сликар.
- 2010. — Војислав Кораћ, српски историчар уметности и академик (* 1924).
Празници и дани сећања [уреди]
- 1923. — Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник.
- 1969. — Успостављена прва удаљена веза између два компјутера на универзитетима Станфорд и УЦЛА. Тај догађај означава почетак ере Интернета.
