29. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
29. септембар (29.9.) је 272. дан у години по грегоријанском календару (273. у преступној години). До краја године има још 93 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 29. септембар
- 480. п. н. е. - Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса.
- 61. п. н. е. - Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима.
- 1227. — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат.
- 1399. — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.
- 1739. — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.
- 1911. — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.
- 1918. — Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима („Солунско примирје“).
- 1923. — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.
- 1938. — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.
- 1940. — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.
- 1941. — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.
- 1957. — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.
- 1958. — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.
- 1967. — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.
- 1970. — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.
- 1972. — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.
- 1979. -
- Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину.
- Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“.
- 1988. — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.
- 1993. — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.
- 1994. — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске.
- 1999. — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином.
- 2000. — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.
- 2001. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.
Рођења [уреди]
- 106. п. н. е. - Гнеј Помпеј Велики, римски државник и војсковођа († 48. п. н. е.)
- 1518. — Јакопо Тинторето, италијански сликар.
- 1547. — Мигел де Сервантес, шпански књижевник.
- 1571. — Каравађо, италијански сликар.
- 1758. — Хорације Нелсон, енглески адмирал.
- 1815. — Андреас Ахенбах, немачки сликар. († 1910.)
- 1901. — Енрико Ферми, италијански нуклеарни физичар. (†1954).
- 1936. — Силвио Берлускони, бизнисмен и политичар
- 1939. — Фикрет Абдић, бошњачки политичар
Смрти [уреди]
- 1839. — Фридрих Мос, немачки геолог/минералог (*1773)
- 1902. — Емил Зола, француски писац (*1840)
- 1913. — Рудолф Дизел, немачки инжењер
- 1930. — Иља Рјепин, руски сликар (*1844)
- 1991. — Милан Тепић мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.
- 2010. — Војислав Воки Костић, српски композитор и писац (*1931)
- 2010. — Жорж Шарпак, пољско-француски физичар и нобеловац (*1924)
