3-Metilbutanska kiselina
| 3-Metilbutanska kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Delfinska kiselina 3-Metilbuterna kiselina Izopentanska kiselina |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 503-74-2  |
| PubHem | 10430 |
| HemPauk | 10001 |
| DrugBank | DB03750 |
| KEGG | |
| ChEBI | 28484 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C5H10O2 |
| Molarna masa | 102,13 g/mol |
| Gustina | 0,925 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
-29 °C, 244 K, -20 °F |
| Tačka ključanja |
175–177 °C |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
3-Metilbutanska kiselina (izovalerinska kiselina, delfinska kiselina, 3-metilbuterna kiselina, izopentanska kiselina) je prirodna masna kiselina, koja je prisutna u širokom nizu različitih biljki i esencijalnih ulja. Ona je prozirna, bezbojna tečnost, koja je umereno rastvorna u vodi, i ekstremno rastvorna u organskim rastvaračima.
Izovalerinska kiselina ima jak oporni miris sira ili znoja, dok njeni isparljivi estri imaju prijatne mirise i u širokoj su upotrebi u proizvodnji perfema. Po jednoj hipotezi ona je antikonvulzivni agens iz odoljena.[1] Ona je glavna komponenta neprijatnog mirisa stopala[2] koji formiraju bakterije kože kao proizvod metabolizma leucina. Izovalerinska daje ustajalom hmelju njegovu karakterističnu aromu i ukus.
Reference [уреди]
- ^ Eadie, Mervyn J (2004-11-01). „Could Valerian Have Been the First Anticonvulsant?“. Epilepsia 45 (11): 1338–1343. DOI:10.1111/j.0013-9580.2004.27904.x. ISSN 1528-1167 Приступљено 2012-05-09.
- ^ Ara, Katsutoshi; Masakatsu Hama, Syunichi Akiba, Kenzo Koike, Koichi Okisaka, Toyoki Hagura, Tetsuro Kamiya, Fusao Tomita (2006-04). „Foot odor due to microbial metabolism and its control“. Canadian Journal of Microbiology 52 (4): 357–364. DOI:10.1139/w05-130. ISSN 1480-3275 0008-4166, 1480-3275. PMID 16699586 Приступљено 2012-05-09.
