3-Metilbutanska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
3-Metilbutanska kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi Delfinska kiselina
3-Metilbuterna kiselina
Izopentanska kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 503-74-2 YesY
PubChem[1][2] 10430
ChemSpider[3] 10001 YesY
UNII 1BR7X184L5 YesY
DrugBank DB03750
KEGG[4] C08262
ChEBI 28484
ChEMBL[5] CHEMBL568737 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H10O2
Molarna masa 102,13 g/mol
Gustina 0,925 g/cm3
Tačka topljenja

-29 °C, 244 K, -20 °F

Tačka ključanja

175–177 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

3-Metilbutanska kiselina (izovalerinska kiselina, delfinska kiselina, 3-metilbuterna kiselina, izopentanska kiselina) je prirodna masna kiselina, koja je prisutna u širokom nizu različitih biljki i esencijalnih ulja. Ona je prozirna, bezbojna tečnost, koja je umereno rastvorna u vodi, i ekstremno rastvorna u organskim rastvaračima.

Izovalerinska kiselina ima jak oporni miris sira ili znoja, dok njeni isparljivi estri imaju prijatne mirise i u širokoj su upotrebi u proizvodnji perfema. Po jednoj hipotezi ona je antikonvulzivni agens iz odoljena.[6] Ona je glavna komponenta neprijatnog mirisa stopala[7] koji formiraju bakterije kože kao proizvod metabolizma leucina. Izovalerinska daje ustajalom hmelju njegovu karakterističnu aromu i ukus.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ Eadie, Mervyn J (01. 11. 2004.). „Could Valerian Have Been the First Anticonvulsant?“. Epilepsia 45 (11): 1338–1343. DOI:10.1111/j.0013-9580.2004.27904.x. ISSN 1528-1167 Приступљено 09. 05. 2012.. 
  7. ^ Ara, Katsutoshi; Masakatsu Hama, Syunichi Akiba, Kenzo Koike, Koichi Okisaka, Toyoki Hagura, Tetsuro Kamiya, Fusao Tomita (2006-04). „Foot odor due to microbial metabolism and its control“. Canadian Journal of Microbiology 52 (4): 357–364. DOI:10.1139/w05-130. ISSN 1480-3275 0008-4166, 1480-3275. PMID 16699586 Приступљено 09. 05. 2012.. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]