3. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
3. август (3.08.) је 215. дан у години по грегоријанском календару (216. у преступној години). До краја године има још 150 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1347. — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.
- 1571. — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва.
- 1675. — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.
- 1858. — Енглески истраживач Џон Спик открио је језеро Викторија, извориште реке Нил.
- 1881. — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.
- 1884. — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
- 1904. — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор).
- 1914. — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.
- 1936. — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину.
- 1940. — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.
- 1958. — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу.
- 1996. — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.
Рођења [уреди]
- 1770. — Фридрих Вилем III, пруски краљ од 1797. до 1840.
- 1872. — Хакон VII, норвешки краљ од 1905. до смрти 1957.
- 1854. — Владимир Матијевић је био српски трговац, добротвор и оснивач најзначајнијих организација Срба у Хрватској и Аустроугарској
- 1883. — Алберт Халер, хрватски књижевник. (†1945.)
- 1945. — Слободан Реметић, српски лингвиста, академик
- 1903. — Хабиб Бургиба, тунижански државник.
- 1991. — Каори Каванака, јапанска стреличарка.
Смрти [уреди]
- 1460. — Џејмс II од Шкотске, шкотски краљ.
- 1881. — Вилијам Фарго пионир америчких шпедитера
- 1924. — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (* 1857.)
- 1928. — Јован Авакумовић, српски политичар и правник (* 1841.)
- 1954. — Габријел Колет, француска књижевница.
- 1968. — Константин Рокосовски, маршал совјетског савеза
- 1977. — Макариос, кипарски архиепископ.
- 2001. — Момир Гавриловић, припадник Службе државне безбедности.
- 2008. — Александар Солжењицин, руски књижевник и совјетски дисидент.
- 2011. — Буба Смит, амерички глумац и спортиста. (*1945)
Празници и дани сећања [уреди]
- 1492. — Кристифор Колумбо, шпански морепловац италијанског порекла, испловио је на броду „Санта Марија“ из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање према западу на којем је открио Америку.
- 1778. — У Милану је отворена оперска кућа Скала, дело архитекте Ђузепеа Пјермаринија.
- 1904. — Први пут су се емитовали радио таласи на Балканском полуострву са Волујице, брда изнад Бара. Ово је означило и прво емитовање радио таласа у цивилне сврхе. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица из целе Црне Горе, међу којима су били и кнез Никола и Гуљелмо Маркони, један од проналазача бежичне телеграфије.
- Српска православна црква данас прославља:
