3. октобар

Из Википедије, слободне енциклопедије

3. октобар (3.10.) је 276. дан у години по грегоријанском календару (277. у преступној години). До краја године има још 89 дана.

Догађаји[уреди]

октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
  • 1824. — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.
  • 1866. — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.
  • 1906. — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.
  • 1929. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.
  • 1932. — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.
  • 1938. — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ
  • 1944. — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији
  • 1952. — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
  • 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.
  • 1981. — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.
  • 1989. — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.
  • 1991. — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.
  • 1995. — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.
  • 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
  • 1999. —
    • Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.
    • У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега.
    • Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.
  • 2001. — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.
  • 2010. — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]


Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар