3. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
3. фебруар (3.02) је 34. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 331 дана (332 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 3. фебруар
- 1194. — Немачки краљ Хенрик VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд.
- 1591. — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.
- 1830. — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453..
- 1867. — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.
- 1881. — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.
- 1917. — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.
- 1919. — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.
- 1943. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.
- 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.
- 1958. — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга.
- 1969. — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.
- 1973. — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.
- 1977. — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хаиле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.
- 1981. — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.
- 1994. — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. То је, после деценија непријатљства, био драматичан преокрет у односима две земље.
- 1995. — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.
- 1996. —
- У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи.
- На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.
- 1998. — Амерички војни авион "ЕА-6Б" летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 метара погинуло свих 20 људи.
- 2000. — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.
- 2002. — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.
- 2003. — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.
- 2006. —
- На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама.
- Египатски путнички брод "Ал Салам 98" је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.
- 2008. — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.
Рођења [уреди]
- 1809. — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент.
- 1821. — Елизабета Блеквел, прва жена лекар
- 1887. — Мијат Мијатовић, певач народних песама, прва половина 20. века.
- 1898. — Алвар Алто, фински архитекта. (†1976).
- 1956. — Живко Јанкуловски, македонски политичар.
- 1968. — Владе Дивац, бивши српски кошаркаш.
- 1976. — Тијана Дапчевић, певачица, вилончелисткиња
- 1984. — Сад ал-Харти, фудбалер Саудијске Арабије.
Смрти [уреди]
- 1014. — Свен I Рашљобради, дански краљ.
- 1451. — Мурат II, османски султан.
- 1468. — Јохан Гутенберг, немачки проналазач. (*1398.)
- 1915. — Вељко Чубриловић, српски учитељ.
- 1924. — Томас Вудро Вилсон, амерички државник.
- 1989. — Џон Касаветис, амерички филмски режисер и глумац.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
