30. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
30. децембар (30.12.) је 364. дан године по грегоријанском календару (365. у преступној години). До краја године има још 1 дан.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 30. децембар
- 1803. — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД. Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД.
- 1886. — Немачка и Португал потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије.
- 1903. — У пожару у чикашком позоришту "Ириквои" погинуло 588 људи.
- 1915. — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод "Персија". Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде.
- 1916. — У Петрограду убијен и бачен у реку Неву калуђер-мистик Григориј Јефимович Распућин, веома утицајна личност на двору руског цара Николаја II Романова и миљеник царице Александре. Убиство извршила група официра која је његовом смрћу желела да спасе углед монархије.
- 1922. — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације.
- 1933. — Припадник румунске организације "Гвоздена гарда" убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине.
- 1947. — Румунски краљ Михал I абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију.
- 1968. — Норвешки државник Тригве Ли, први генерални секретар Уједињених нација, од 1946. до 1952. Пре Другог светског рата био секретар Социјалистичке партије Норвешке и министар правосуђа, после немачке инвазије на Норвешку 1940. шеф дипломатије у избегличкој влади у Лондону.
- 1988. — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи.
- 1990. — Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел.
- 1991. — На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, па је свим бившим совјетским републикама препуштено да формирају сопствене оружане снаге.
- 1993. — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа.
- 1997. — Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа 1. јануара 1998.
- 2000. — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. Ел Башир дошао на власт државним ударом 1989, а победио на изборима 1995.
- 2002. — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић.
- 2006. — Обешен бивши ирачки председник Садам Хусеин.
Рођења [уреди]
- 1864. — Марко Мурат, српски сликар.
- 1865. — Радјард Киплинг, енглески писац.
- 1906. — Керол Рид, британски филмски режисер.
- 1942. — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар
- 1977. — Саша Илић, српски фудбалер.
- 1977. — Александар Ћирић, српски ватерполиста.
Смрти [уреди]
- 1847. — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник. (*1791.)
- 1691. — Роберт Бојл, енглески хемичар и физичар. (*1627.)
- 1944. — Ромен Ролан, француски књижевник (*1866.)
- 2006. — Садам Хусеин, ирачки председник (*1937.)
Празници и дани сећања [уреди]
Св. пророк Данило; Св. преподобномученик ђакон Авакум и игуман ПајсијеДавид, Хунор, Сабин, Либерије
Зул хиџе (Zu-l hidždže)
Тевет ВАЈИГАШ (Берешит, 44:18 - 47:27)