30. мај

Из Википедије, слободне енциклопедије

30. мај (30.5.) је 150. дан године по грегоријанском календару (151. у преступној години). До краја године има још 215 дана.


мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Догађаји[уреди]

  • 1431. — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, након што је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу.
  • 1498. — Кристофер Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.
  • 1536. — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана након што је погубљена његова друга жена Ана Болен.
  • 1848. — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.
  • 1876. — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.
  • 1913. — Лондонским миром је окончан Први балкански рат.
  • 1942. — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.
  • 1956. — Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.
  • 1973. — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.
  • 1976. — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.
  • 1980. — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.
  • 1992. —
    • Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом.
    • У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.
  • 1995. — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.
  • 1998. — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.
  • 1999. —
    • У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи.
    • Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.
  • 2000. — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.
  • 2001. — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.
  • 2003. — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар