4. октобар

4. октобар (4.10.) је 277. дан у години по грегоријанском календару (278. у преступној години). До краја године има још 88 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. октобар

• 1209. — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Инокентије II екскомуницирао.
• 1582. — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалу. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.
• 1853. — Турска је, уз подршку Велике Британије и Француске, објавила рат Русији, након што је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.
• 1865. — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.
• 1878. — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу.
• 1895. — Саграђена бањалучка гимназија
• 1918. — Борис III постао је цар Бугарске, након што је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке.
• 1944. — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.
• 1945. — Основан Партизан.
• 1957. — Совјетски Савез лансирао први вештачки Земљин сателит - Спутњик 1.
• 1965. — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету.
• 1974. — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.
• 1977. — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.
• 1992. — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.
• 1993. — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, након што је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.
• 1999. — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.
• 2000. — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.
• 2001. — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.

Рођења

• 1854. — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (†1935).
• 1892. — Енгелберт Долфус, аустријски државник.

Anica Savić-Rebac književnica, istoričarka filozofije, istraživačica helenske kulture, prevoditeljica, profesorka Univerziteta u Beogradu

• 1924. — Чарлтон Хестон, амерички глумац.
• 1949. — Арманд Асанте, амерички фимски глумац.
• 1976. — Данило Икодиновић, српски ватерполиста.

Смрти

• 1669. — Харменс ван Ријн Рембрант, холандски сликар. (*1606).<
• 1970. — Џенис Џоплин, америчка певачица. (*1943).

Празници и дани сећања

• 1830. — Белгија је постала независна држава, издвојивши се из Уједињеног Краљевства Холандије које је основано на Бечком конгресу 1815.
• 1957. — СССР је лансирао у орбиту око Земље први вештачки сателит, „Спутњик 1“.
• 1966. — Британска афричка колонија Басутоленд стекла је независност под називом Лесото.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар