40. век п. н. е.

Миленијум:	4. миленијум п. н. е.
Векови:	41. век п. н. е.; 40. век п. н. е.; 39. век п. н. е.;
Деценије:	3990-е п. н. е.; 3980-е п. н. е.; 3970-е п. н. е.; 3960-е п. н. е.; 3950-е п. н. е.; 3940-е п. н. е.; 3930-е п. н. е.; 3920-е п. н. е.; 3910-е п. н. е.; 3900-е п. н. е.;

40. век п. н. е. је почео 1. јануара 4000. п. н. е. и завршио се 31. децембра 3901. п. н. е.

Друштво и политика[уреди | уреди извор]

Захлађење и мања влажност ваздуха условили су продоре разних заједница номадских сточара из азијских степа на Балкан. То је проузроковало многобројне друштвене промене у свим областима живота. На подручју Србије живело је неколико културних заједница-Чернавода у Подунављу и Срему, баденска у Војводини и у Поморављу, костолачка култура у Мачви и Тимочкој Крајини и култура Коцофени у источној и јужној Србији и на Косову.^[1]

Најзначајнија налазишта бакарног доба јесу: Рудна Глава код Мајданпека, Беловоде код Петровца, Плочник код Прокупља, Градац код Злокућана, Бубањ код Ниша, Визићи у Срему, Батајница код Београда и Гомолава код Руме. Рудна Глава код Мајданпека најстарији је рудник бакра у Европи.^[2]

^ Ненад Тасић, Душан Михајловић, Мирко Обрадовић, Радивој Радић, Весна Бикић; et al. Историја на длану. Београд: Креативни центар. стр. бр.5. ISBN 978-86-529-0108-1.
^ Ненад Тасић, Душан Михалјовић, Мирко Обрадовић, Радивој Радић; et al. Историја на длану. Београд: Креативни центар. стр. бр 5. ISBN 978-86-529-0108-1.