5. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. април (05.04) је 95. дан у години по грегоријанском календару (96. у преступној години). До краја године има још 270 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. април
- 1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру Руси под командом кнеза Александра Невског потукли немачке и холандске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије.
- 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.
- 1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.
- 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
- 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове.
- 1896. — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био Француз Пјер де Кубертен.
- 1902. — На стадиону "Иброкс парк" у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске.
- 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1]
- 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи СССР-а и Југославије.
- 1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист СССР-а.
- 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That's All Right
- 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн.
- 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача
- 1971. — Прорадио вулкан Етна у Италији
- 1974. — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету.
- 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат "Солидарност". Основан 1980. као независни синдикат, "Солидарност" убрзо прерастао у масовнаидруштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника.
- 1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната.
- 1999. —
- У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила.
- Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локберија, у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992.
- 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.
Рођења [уреди]
- 1588. — Томас Хобс, енглески филозоф († 1642.)
- 1814. — Јосиф Панчић, научник, ботаничар и први председник Српске академије наука († 1888.)
- 1857. — Александар I Батенберг, кнез Бугарске († 1893.)
- 1908. — Херберт фон Карајан, аустријски диригент († 1989.)
- - Бети Дејвис је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица
- 1950. — Агнета Фелтског, шведска музичарка АББА.
- 1950. — Предраг Манојловић, српски глумац.
Смрти [уреди]
- 1794. — Жорж Дантон, француски револуционар
- 1865. — Корнелије Станковић, српски композитор, пијаниста и хоровођа (* 1831.)
- 1958. — Исидора Секулић, српска књижевница. (* 1877.)
- 1975. — Чанг Кај Шек, кинески генерал и политичар
- 1997. — Ален Гинзберг, амерички писац
- 1994. — Курт Кобејн, певач групе Нирвана
Празници и дани сећања [уреди]
Референце [уреди]
- ^ http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov:-saveznici-treci-put-bombardovali-nis_310945.html Vremeplov: Saveznici treći put bombardovali Niš
