5. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. јун (5.6.) је 156. дан године по грегоријанском календару (157. у преступној години). До краја године има још 209 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. јун
- 1806. — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.
- 1827. — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке.
- 1837. — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира...
- 1873. — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова.
- 1900. — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију.
- 1915. — Жене у Данској добиле право гласа.
- 1916. — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Хорејшо Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину.
- 1941. — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат.
- 1945. — Представници СССР-а, САД, Велике Британије и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне.
- 1947. — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу.
- 1967. — Почео је рат између Израела и арапских земаља. Египта, Сирије и Јордана. Израелске снаге су у наредних шест дана избиле на Суецки канал, заузеле Синајско полуострво, појас Газе, део Јордана и Голанску висораван у Сирији.
- 1968. — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама.
- 1972. — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине.
- 1975. — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај.
- 1992. — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.
- 2000. -
- Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту.
- Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним.
- 2001. -
- Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата.
- Уједињене нације обележиле 20-тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије.
- 2003. — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне.
- 2006. — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава.
Рођења[уреди]
- 1723. — Адам Смит, шкотски економиста и морални филозоф. (†1790.)
- 1757. — Жорж Кабанис, француски филозоф. (†1808.)
- 1760. — Јохан Гадолин, фински хемичар, физичар и минералог. (†1852.)
- 1819. — Џон Кауч Адамс, енглески астроном и математичар.
- 1878. — Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар.
- 1883. — Џон Мејнард Кејнс, енглески економиста.
- 1898. — Салваторе Ферагамо, италијански стилиста, произвођач ципела и оснивач модне куће ”Ферагамо”.
- 1898. — Федерико Гарсија Лорка, шпански песник и драмски писац.
- 1899. — Јорјо Тадић, хрватски и српски историчар, академик САНУ.
- 1908. — Бранислав Хрњичек ”Хрња”, југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1915. — Војин Бакић је био српски сликар и вајар
- 1927. — Душан Јакшић, српски глумац и певач.
- 1933. — Велимир Живојиновић, српски глумац.
- 1946. — Стефанија Сандрели, италијанска глумица.
- 1952. — Нико Макбрејн, бубњар хеви метал групе Ајрон мејден.
- 1953. — Кетлин Кенеди, амерички филмски продуцент.
- 1955. — Аки Рахимовски, певач загребачког рок састава Парни ваљак.
- 1956. — Кени Џи, амерички џез саксофониста.
- 1971. — Марк Волберг, амерички глумац.
- 1982. — Звјездан Мисимовић, босанскохерцеговачки фудбалер, српског порекла.
Смрти[уреди]
- 754. — Бонифације, назван Апостол Немачке, мисионар папе Гргура II.
- 1826. — Карл Марија фон Вебер, немачки композитор и пијанист.
- 1916. — Хорејшо Херберт Киченер, британски фелдмаршал.
- 2004. — Роналд Реган, бивши амерички председник.
Празници и дани сећања[уреди]
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Светог Михаила - епископа синадског
- Преподобног мученика Михаила
- Преподобну Ефросинију - кнегињу Полоцку
