6. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
6. фебруар (6.02) је 37. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 328 дана (329 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 6. фебруар
- 1701. — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Холандији, Милано, Напуљ и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715.
- 1830. — У Србији објављен хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства. Крајем септембра султан издао берат којим је кнезу Милошу Обреновићу признато наследно кнежевско достојанство под турским суверенитетом и руском заштитом.
- 1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит Михајло.
- 1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. Несрећа се догодила при повратку из Београда где је енглески тим играо утакмицу европског Купа шампиона с "Црвеном звездом".
- 1993. — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.
- 1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.
- 1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи.
- 2000. —
- Финска добила прву жену-председника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова.
- Русија објавила завршетак војних операција у Грозном, главном граду Чеченије.
- 2001. —
- На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је лабуристичка партија претрпела пораз.
- После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу.
- 2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима.
- 2004. — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени.
- 2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.
Рођења [уреди]
- 1564. — Кристофер Марлоу, енглески писац, аутор трагедија "Тамерлан Велики", "Јеврејин са Малте", "Едвард Други"...
- 1665. — Ана од Велике Британије, краљица Енглеске, Шкотске и Ирске
- 1859. — Димитрије Путниковић оснивач Педагошког музеја у Београду
- 1905. — Владислав Гомулка, пољски политичар.
- 1914. — др Роза Папо лекарка, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА.
- 1931. — Марија Естела Исабелита Мартинес, председница Аргентине од 1974. до 1976. године.
- 1932. — Франсоа Трифо, француски филмски режисер. (у 1984)
- 1945. — Боб Марли, реге-музичар.(у 1981)
Смрти [уреди]
- 891. — Фотије, цариградски патријарх и православни светац.
- 1515. — Алдо Мануцио, венецијански издавач и штампар.
- 1793. — Карло Голдони, италијански писац, реформатор италијанског позоришта.
- 1864. — Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа.
- 1952. — Џорџ VI, британски краљ.
- 1963. — Абд-ел-Крим, марокански војсковођа, правник и новинар (* 1882.)
- 1993. — Артур Еш, амерички тенисер.
- 2003. — Хуан Луис Лондоно, колумбијски министар за социјална питања.
- 2007. — Вили Вајт, америчка атлетичарка (* 1936.)
- 2010. — Дејан Обрадовић, српски историчар (* 1971.)
- 2011. — Гери Мур, гитариста и певач из Северне Ирске (* 1952.).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Преподобну Ксенију
- Светог мученика Вавилу - свештеника у Сицилији
- Преподобног Македонија - сиријског пустињака
- Преподобног Филона - епископа кипарског
- Преподобног Дионисија Олимпијског чудотворца - игумана Филотејевског манастира
