6. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
6. јун (6.6.) је 157. дан године по грегоријанском календару (158. у преступној години). До краја године има још 208 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 6. јун
- 1508. — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији.
- 1513. — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану.
- 1654. — Абдицирала шведска краљица Кристина под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму.
- 1683. — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету "Ешмолиен".
- 1801. — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португала. Португал је изгубила део териториеје источно од реке Гвадијане.
- 1871. — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату.
- 1933. — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила.
- 1941. — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung politischer Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан
- 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји, названом "D-Day".
- 1949. — Објављена књига Џорџа Орвела "1984", визија света којим влада Велики Брат.
- 1954. — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља.
- 1967. — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелско-арапског рата.
- 1972. — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар.
- 1981. — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији.
- 1982. — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације.
- 1984. — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана
- 1984. — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи.
- 1985. — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље.
- 1994. — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Сијан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.
- 1995. — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна.
- 2000. — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске.
- 2001. —
- Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију.
- Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота.
- 2002. — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану.
- 2003. — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом.
Рођења[уреди]
- 1599. — Дијего Родригес де Силва Веласкес, шпански сликар.
- 1606. — Пјер Корнеј, француски драмски писац.
- 1799. — Александар Сергејевич Пушкин, руски писац. († 1837.)
- 1868. — Роберт Фалкон Скот, енглески истраживач († 1912.)
- 1875. — Томас Ман, немачки писац. († 1955.)
- 1901. — Ахмед Сукарно, индонежански државник, први председник Индонезије.
- 1903. — Арам Иљич Хачатуријан, јерменски композитор.
- 1948. — Нада Обрић, српска пјевачица народне музике.
- 1956. — Бјерн Борг, шведски тенисер.
Смрти[уреди]
- 1861. — гроф Камило Бенсо Кавур, италијански државник, први премијер уједињене Италије.
- 1956. — Хајрам Бингам, амерички археолог. (* 1875).
- 1961. — Карл Густав Јунг, швајцарски психијатар.
- 1962. — Ив Клајн, француски уметник
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
