7. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
7. јун (7.6.) је 158. дан године по грегоријанском календару (159. у преступној години). До краја године има још 207 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 7. јун
- 1099. — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима.
- 1494. — Португал и Шпанија потписале споразум у Тордесиљасу о подели Новог света. Границу одредио папа Александар VI да би спречио сукобе колонијалних сила. У XVII и XVIII веку у борбу за колоније умешали су се Енглези и Холанђани који нису поштовали папину поделу.
- 1523. — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.
- 1861. — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.
- 1862. — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
- 1896. - Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма
- 1905. — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII.
- 1921. — Отворен први парламент Северне Ирске.
- 1929. — Поново успостављена Папска држава у Риму. Црквена држава престала је да постоји 1870. када је са градом Римом инкорпорирана у уједињену Италију.
- 1939. — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.
- 1942. — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.
- 1948. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи.
- 1971. — Совјетски васионски брод „Сојуз II“ спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом „Саљут“.
- 1973. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.
- 1974. — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
- 1981. — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.
- 1983. — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере.
- 1988. — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.
- 1990. — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
- 1992. — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.
- 1996. — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.
- 1998. — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.
- 1999. — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.
- 2000. — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.
- 2001. — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.
- 2011. — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.
Рођења [уреди]
- 1502 - Уго Буонкомпањо, папа Гргур XIII.
- 1848 - Пол Гоген, француски постимпресионистички сликар.
- 1896 - Имре Нађ, мађарски државник.
- 1900 - Родољуб Чолаковић, југословенски политичар, учесник шпанског грађанског рата и народни херој.
- 1909 - Вирџинија Апгар је била иноваторка Апгар теста за новорођенчад
- 1920 - Жорж Марше, француски политичар и публициста.
- 1933 - Слободан Селенић српски писац и критичар
- 1941 - Станислава Пешић, српска глумица (у. 1997)
- 1974 - Махеш Бупати, индијски тенисер у дублу.
- 1981 - Ана Курњикова, руска тенисерка и модел.
Смрти [уреди]
- 1329 - Роберт Брус, краљ Шкотске. (*1274.)
- 1848 - Висарион Григорјевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф.
- 1935 - Иван Владимирович Мичурин, руски биолог.
- 1954 - Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф. (*1912.)
- 1980 - Хенри Милер, амерички писац. (*1891.)
- 2006 - Абу Мусаб ал-Заркави, јордански терорист (*1966.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: