8. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 8. фебруара)
8. фебруар (8.02) је 39. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 326 дана (327 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 8. фебруар
- 421 - Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија.
- 1560. — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.
- 1587. — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I.
- 1849. — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком.
- 1861. — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедерацију држава Америке с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата.
- 1863. — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској.
- 1924. — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне.
- 1937. — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.
- 1940. — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.
- 1942. — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.
- 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941..
- 1963. — У Ираку извршен државни удар. Председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем стрељан, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.
- 1975. — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове "Сојуз-Аполо".
- 1984. — На стадиону "Кошево" у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су 14. зимске Олимпијске игре. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ.
- 1989. — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде.
- 1992. — Чланице Европске заједнице у Мастрихту, у Холандији, потписали уговор којим је та економска заједница постала и политичко-правна унија, Европска унија.
- 1993. — У несрећи изазваној сударом војног авиона "Сухој" и путничког "Тупољев" близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.
- 1994. — Две групе илегалних имиграната, "људи из чамаца", стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате.
- 2002. — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре.
- 2003. — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру.
- 2006. —
- Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је "Национал" објавио карикатуре посланика Мухамеда.
- У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима.
- Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године.
Рођења [уреди]
- 1727. — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог.
- 1828. — Жил Верн, француски писац научно-фантастичних романа. (†1905).
- 1894. — Кинг Волис Видор, амерички филмски режисер.
- 1925. — Џек Лемон, амерички глумац (†2001).
- 1926. — Радмила Савићевић, српска глумица (†2001).
- 1930. — Петар Банићевић, српски глумац (†2006).
- 1931. — Џејмс Дин, амерички глумац
- 1933. — Бранислав - Брана Црнчевић, српски књижевник (†2011).
- 1938. — Лидија Пилипенко примабалерина Народног позоришта у Београду и кореограф
- 1947. — Љубиша Ристић, режисер
- 1966. — Христо Стоичков, бугарски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1204. — Алексије IV Анђео, византијски цар.
- 1676. — Алексеј Михајлович Романов, руски цар. Отац Петра Великог.
- 1725. — Петар I Алексејевич Романов, руски цар. Знан као Петар Велики.
- 1849. — Франце Прешерен, словеначки песник (* 1800.)
- 1921. — Петар Алексејевич Кропоткин, руски револуционар и географ.
- 1943. — Персида Миленковић је била велика српска ктиторка и задужбинарка.
- 1957. — Џон фон Нојман, мађарски математичар
- 2007. — Ана Никол Смит, америчка манекенка и глумица (* 1967.)
- 2008. — Десимир Тошић, српски публициста, књижевник и политичар.
- 2013. — Јосиф Татић, српски глумац
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
