9. јун

Из Википедије, слободне енциклопедије

9. јун (9.6.) је 160. дан године по грегоријанском календару (161. у преступној години). До краја године има још 205 дана.

Догађаји[уреди]

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 68. — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт.
  • 518.- Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I.
  • 1357. — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег императора Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози.
  • 1462. — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана.
  • 1815. — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске.
  • 1875. — На брду Градац код Невесиња избио један од првих већих сукоба Херцеговаца с Турцима у Босанско-херцеговачком устанку. „Невесињска пушка“ се брзо ширила и за месец дана захватила и Босанску крајину.
  • 1898. — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонг Конг уступила на 99 година. Хонг Конг враћен Кини 1. јула 1997.
  • 1914. — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу.
  • 1923. — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболиског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени.
  • 1928. — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину.
  • 1934. — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.
  • 1943. — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана.
  • 1945. — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором.
    • Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу.
  • 1972. — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата.
  • 1991. — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова.
  • 1995. — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге.
  • 1999. — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали у Куманову потписали Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова. Тиме окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци.
    • Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.
  • 2000. — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку.
  • 2001. — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.

Рођења[уреди]

  • 1672. — Петар I Алексејевич Романов, Петар Велики, руски цар.
  • 1781. — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ, конструктор локомотива.
  • 1892. — Кол Портер, амерички композитор, аутор популарних шлагера.
  • 1933. — Др Александар Маринчић, академик, професор Електротехничког факултета у Београду.
  • 1963. — Џон Кристофер Деп познатији као Џони Деп, амерички глумац.
  • 1967. — Дејан Тршић, српски сниматељ и монтажер, аутор многих популарних образовних и документарних филмова

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]


Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар