9K38 игла

С Википедије, слободне енциклопедије
9K38 игла
Врстаракета земља-ваздух
Порекло Совјетски Савез
Употреба
Употреба уАнгола, Јерменија, Бугарска, Хрватска, Куба, Еквадор, Грузија, Мађарска, Иран, Ирак, Северна Кореја, Перу, Пољска, Русија, Словенија, Србија, Сирија, Украјина, БиХ, УАЕ, Вијетнам
Бојно деловањеИрак, БиХ - Република Српска, Руанда, Сирија
Производња
ПроизвођачКБМ
Спецификације
Маса10.8 kg
Дужина1574 mm
Брзина зрна800 m/s
Макс. еф. домет5200 m
Нишанинфрацрвени

9K38 игла је руска (некад совјетска) лако преносива ракета земља-ваздух са инфрацрвеним навођењем. У НАТО овај комад оружја је познатији као SA-16 или SA-18.

Историја[уреди | уреди извор]

Развој Игле почиње 1971. године како би заменила старије и мање поуздане системе. Главни циљ је био развити противваздушну ракету са бољом отпорношћу и бољим нишаном од претходне Стреле. 1978. године пројекат се поделио у две етапе. Прва етапа је подразумевала наставити са развојем функционалности, а друга развити једноставнију Иглу засновано на Стрели. Игла са ознаком 94310 Игла-1 улази у употребу 1981, док 1983. године почиње коришћење Игле са овом ознаком 9К38 Игла. Основне особине су: идентификација авиона који се гађа (да грешком не би био погођен пријатељски авион); крилца којима се могу пратити и окретнији авиони; навођење које се хлади да не би било ометања толотним ометачима; могућност гађања циљева у оба смера, итд. НАТО је за потребе своје морнарице користио сличну ракету са ознаком SA-N-10 Grouse.

Коришћена у свим већим сукобима који су се збили у задњим деценијама 20., али и на почетку 21. века: Ирак (Заливски рат) [1], БиХ - Република Српска (Распад СФРЈ) [2][3], Руанда[2] као и у Сирији[4].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Militaryphotos.net”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2008. г. Приступљено 09. 09. 2013. 
  2. ^ а б Fight | Sayf
  3. ^ Serbs free two French pilots
  4. ^ „UK jihadist’s video reveals missile cache | The Sunday Times”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2013. г. Приступљено 09. 09. 2013. 

‎Спољашње везе[уреди | уреди извор]