A-10 Тандерболт II

Из Википедије, слободне енциклопедије
A-10 Тандерболт II
A-10 Thunderbolt II In-flight-2.jpg

A-10 Тандерболт II

Опште
Намена Блиска подршка
Посада Један
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Ферчилд-Репаблик
Први лет 10. мај 1972.
Почетак производње март 1977.
Димензије
Дужина 16,26 m
Размах крила 17,53 m
Висина 4,47 m
Површина крила 47,0 m²
Маса
Празан 11 321 kg
Нормална полетна 21 361 kg
Макс. тежина при узлетању 23 000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Џенерал електрик TF34-GE-100A
Потисак ТММ 40,32 kN
Перформансе
Макс. брзина на H=0 706 km/h
Тактички радијус кретања 460 km
Долет 4 150 km
Плафон лета 13 700 m
Брзина пењања 1 800 m/min
Портал:Ваздухопловство

A-10 Тандерболт II је амерички борбени авион за блиску подршку копненим снагама, из ваздушног простора. То је први авион специјално пројектован за ту намену. Једноставан је, ефикасан и „жилав“ двомоторни авион који може да се користи против свих циљева на копну, укључујући тенкове и друга оклопна возила. Једносед је са турбо-млазним моторима и са класичним крилом, развио га је Ферчилд-Репаблик, у раним 70-им годинама прошлог века. Концепиран је око GAU-8 Авенџер тешког аутоматског топа, што му је и основно наоружање. Труп авиона је ојачан са оклопом, допунске масе од 544 kg, што му штити виталне делове и повећава „борбену жилавост“ (преживљавање и способност летења и после значајних оштећења у борби).

Име му је повезано са прослављеним авионом из Другог светског рата P-47 Тандерболт. А-10 је познатији по свом надимку „Хог“. При његовом концепирању и одређивању намене и начина употребе, имао је велики утицај познати немачки авион Ju 87 G. Другоразредна намена А-10 је контрола ваздушног простора непосредно пред дејства ваздух-земља, у тим задацима наводи друге авионе на циљеве на земљи, које обележава.

Има борбену историју са више ратишта, а био је активан и у бомбардовању Југославије.

Укупно је произведено 715 примерака, који ће остати у оперативној употреби до 2028. године.[1][2][3][4]

Развој[уреди]

Примена и принцип интеграције топа GAU-8 Авенџер, доминантно су одређивали концепцију авиона A-10.

Увод[уреди]

Америчко ратно ваздухопловство је било под великом критиком за малу ефикасност у блиској подршци копнених снага. У Вијетнамском рату, велики број јуришних бомбардера су оборени од стране лаког противавионског оружја, са земље, са ракетама земља-ваздух и са противавионском топовском ватром. То је довело до нужности развоја авиона већих могућности за преживљавање последица дејства тог оружја. Поред тога, јуришни хеликоптери нису имали наоружање за јаче оклопе, а авиони F-4 Фантом и други, били су неефикасни у дејству ваздух-земља. Од америчког ратног ваздухопловства, тражена је летелица за ефикасну блиску подршку копнених снага. Захтеви су фокусирани напротив-оклопну борбу. Решење је направљено са неугледним авионом А-10, који се показао као врхунски, у локалним ратовима у свету.[3][5]

А-X[уреди]

Лого Фирџилд-Репаблик

У 1966. години, званично је покренут експериментални програм А-X, са циљем да се истраже решења и основа за ефикасан авион за блиску подршку. Дана 6. марта 1967. године, ваздухопловство је дало захтев за конкурсно такмичење на овом задатку. Циљ је био да се направи студија за пројекат јефтиног авиона за подршку. Пројекат је водио пуковник Евери Кеј (енгл. Avery Kay). У 1969. години су тражени детаљни тактичко-технички захтеви за предложени пројекат А-X. Идеалан авион, за ову намену, би требало да поседује дуго време остајања у ваздуху (велику „аутономију лета“), покретљивост на малим брзинама (добре маневарске особине), велику ватрену моћ са масивним топом и екстремно преживљавање. За овакве особине, могли су бити делимично узори авиони Иљушин Ил-2 и Хајнкел Hs 129. Захтеви су лимитирали јединичну цену авиона, до 3 милиона УСА $. Обавезна литература конструктора је била књига „Пилот »Штука«“ немачког пилота Ханс Улрих Рудела.

У мају 1970. године, ратно ваздухопловство је саопштило много детаљније захтеве за понуде за развој авиона А-X. Прецизирана је потенцијална опасност од совјетских оклопних снага, у отежаним временским условима. У захтевима је прецизирана одлука о избору топа, калибра од 30 mm. Такође је захтевана максимална брзина авиона од 740 km/h, дужина стазе полетања до 1 200 m, спољна носивост терета до 7 300 kg, борбени радијус до 460 km, и јединична цена од 1,4 милиона УСА $ [10]. Током овог периода, одвојено је дат и захтев и за понуду за топ калибра од 30 mm, са каденцом од 4 000 граната у минути и са високом почетном брзином (малом „временском константом“).

Нотропов YA-9A, конкурент YA-10A у програму A-X.

Конкурисало је шест фирми, а изабране су Нортроп и Фирџилд-Репаблик за развој упоредних прототипова YA-9A и YA-10A. За испоруку топа GAU-8 изабран је Џенерал електрик.

Након испитивања у лету, Америчко ратно ваздухопловство се одлучило за стандард авиона који је понудила фирма Фирџилд-Репаблик, то јест за YA-10A, који је направио први лет 10. маја 1972. године. Прототип YA-9A је први пут полетео 20 дана касније, а њихова испитивања у лету су почела 21. јуна и 23. августа исте године. На основу добијених резултата донета је одлуку о избору варијанте решења и фирме испоручиоца авиона, која је званично саопштена 18. јануара 1973. године.[3][5]

Нортроп YA-9A.png
Силуета прототипа Нортроп YA-9A, у две пројекције.

.

Надградња[уреди]

Током више година оперативне употребе А-10 усавршаван и допреман са новим системима. Опремљен је 1978. годне са ласерским проналазачем циљева на земљи, смештеним у мини контејнер испод трупа (енгл. Pave Penny). Са том опремом брзо и лако пронађе и идентификује циљ. Инерцијални навигацијски систем је интегрисан, на овај авион 1980. године. Такође је добио савремени рачунар за управљање са оружјем, аутопилот и систем за упозорење од судара на земљи. За ноћно летење и извршавање задатака, интегрисане су специјалне наочаре за ноћ. После усвајања система за глобално одређивање положаја 1999. године, интегрисан су нови систем навигације и вишенаменски приказивач у кабини пилота. Уводи се систем управљања HOTAS (енгл. hands on throtle and stick), при коме су стално руке на палицама, десна на палици команди лета и лева на ручици гаса мотора.

Сви авиони А-10 су у 2005. години, почели су да се модернизују са увођењем побољшаног система за управљање са ватром, за електронске противмере као и интеграција „паметних“ бомби. Модернизовани авиони са овим системима обележени су као A-10C. Такође је закључен уговор са фирмом Боинг за уградњу нових крила на 242 авиона, у јуну 2007. године. У јулу 2010. године је ратно ваздухопловство закључило уговор за интеграцију нове кациге са нишанским системом у „визиру“. Модификације свих авиона, у стандард A-10C, треба да се заврше 2011. године, са чиме ће се прецизност и борбена моћ значајно побољшати.[6][7][8][9][10][11][12]

A-10 Тандерболт II.png
A-10 Тандерболт II, у три пројекције.

Пројекат[уреди]

Опис[уреди]

Изглед унутрашњости кабине А-10.
Илустрација уградње носне ноге десно од равни симетрије авиона и међусобно размакнути мотори.
Кабински део А-10, носна нога и мини контејнер са ласером за идентификацију циљева на земљи (енгл. Pave Penny).

Ниско постављено, дводелно крило, чији је спољни део трапезног, а унутрашњи правоугаоног облика. Спољни делови су са диедром од 7 степени. Велику носивост и робусност крилу обезбеђују три рамењаче. На месту спајања сегмената су гондоле за главне ноге стајних органа. Дуж размаха, испод крила, постављени су спољни носачи за велики избор спољних терета. Вертикални реп је са две површине (двоструки), стајни органи су типа трицикл. А-10 погоне два двопроточна мотора GE TF-34, интегрисана у гондоле на међусобном растојању изнад задњег дела трупа. Употреба старомодне концепције за делимично увлачење главних ногу помогло је смањењу сложености механизма истих, које би се иначе морале ротирати за 90 степени, да би се сместиле у крило. Ово једноставно решење елиминише потребу да се пресецају рамењаче и уздужнице структуре крила, што би му смањило крутост. Чињеница, да точкови остају делимично извучени, обезбеђује известан степен заштите авиона при принудном слетању на „стомак“.

Труп је кутијастог облика, у коме је смештен пилот испод високог, капљастог поклопца кабине, у оклопљеном простору („кади“), од титанијумских плоча, дебљине од 12,7 до 38,1 mm. Тежина овог дела оклопа је скоро половина од укупног на авиону, који износи 544 kg. Структура трупа је изграђена углавном од конвенционалних легура алуминијума, са изузетком неких плоча оклопа од титанијума. Елементи трупа авиона се састоје од равних плоча или од једноставних цилиндричних и конусних облика подсклопова, због једноставне производње и одржавања. У носни део трупа је уграђен топ GAU-8 Авенџер.

Нападна ивица крила, крилца, крмила и сва пераја, урађени су од саћастих панела, мале масе а велике крутости и носивости. Метална оплата А-10 је интегрална, добијена са фрезовањем дуралних плоча (легуре алуминијума) на коначну целовиту структуру, коју сачињавају уздужници, ребра и поља, са танком кором (оплатом).[a] Код А-10 је ова интегрална структура модуларне конструкције, са резервацијом носивости, тако када се један модул оштети у борби, није нарушена општа носивост структуре авиона, а и лако се замени са исправном.

A-10 Тандерболт II је респективне управљивости у целој анвелопи, на свима брзинама и висинама лета, што је обезбеђено са повољним специфичним оптерећењем крила и са ефикасним крилцима. Те му карактеристике омогућују кратко полетање и слетање и са импровизованих аеродрома, у близини фронта. Може крстарити на малој висини од 300 до 1 500 m, са видљивошћу до 2,4 km. При томе лети са релативно малом брзином од 560 km/h, што представља бољу платформу за јуришна борбена дејства од брзих авиона, а то је предност за уништавање спорих и статичних циљева.

Повећање узгона, при полетању и слетању, остварује се са четири поља закрилаца. Крилца су типа „сплит“, код којих се горња и доња половина отклањају у ефекат аеродиначких кочница, без промене трима авиона ни на горе ни на доле. Унутрашњи сегмент крила има командована преткрилца због спречавања отцепљења ваздушних струјница и ремећења регуларног усисавања ваздуха у моторе. Крилца су веће површине, од уобичајене, за 50%. Са тиме је обезбеђено добро ваљање и ефикасност и при њиховом прихватљивом оштећењу.

Проток топлих издувних гасова мотора је изнад хоризонталног и између удвојених површина вертикалног репа. Та чињеница смањује топлотни одраз за системе откривања и навођења ракета, са земље. Положај мотора иза крила, делимично их и штити од ватреног оружја са земље, што повећава укупну борбену отпорност авиона, заједно са удаљеном уградњом једног од другог мотора. При ракетном поготку и онеспособљавању једног мотора, А-10 се може безбедно вратити у базу са погоном само једног исправног.

Тандерболти се могу сервисирати у оскудним условима у близини подручја вођења борби. Реализована је доследна стандардизација и универзалност делова. Међусобно су заменљиви сви удвојени, леви и десни склопови, као што су мотори, главне ноге стајних органа, вертикални репови итд.

Робусни стајни органи, типа трицикл, са гумама ниског притиска на точковима великог пречника и класично крило омогућавају коришћење кратким, грубих и оштећених полетно-слетних стаза, чак и са оптерећењем авиона са ношеним наоружањем и горивом. Ако су полетно-слетне стазе оштећене, А-10 може да користи помоћне, за аеродромску вожњу и делове ауто-путева.

Предња нога је изван равни симетрије авиона, због захтева за уградњу топа. Последица тога су разлити радијуси левог и десног скретања, у вожњи по земљи. Десни је мањи од левог.[b]

Гориво је смештено у резервоарима унутрашњег сегмента крила и у централном делу трупа. Укупни капацитет унутрашњег горива је 7 598 литара. У носном делу трупа је интегрисан систем за пуњење авиона са горивом у лету.

Инструментална табла у кабини је једноставна, састоји се од аналогних показивача бројних вредности параметара, изузев ТВ екрана за пренос слике спољне сцене (слика горе десно). А-10 није раније поседовао аутопилот, касније га је добио. Такође је кроз модернизацију добио и инерцијални навигациони систем и вишенаменски приказивач података са софистицираном симбологијом. Накнадно је интегрисан и радарски висиномер и ласерски систем за лоцирање циљева на земљи, 1978. године.

Авион А-10 је опремљен са два независна хидро-система, које напајају пумпе постављене на сваки мотор по једна. Трећи резервни систем напаја електро пумпа. Притисак напајања је у хидро системима 210 kg/cm². Хидро-системи напајају хидрауличке покретаче крмила висине и правца, крилаца, закрилаца, преткрилаца, аеродинамичких кочница, стајних органа и ротирања цеви топа.[3][5][12]

А-10 размештај.jpg
Унутрашњи распоред у авиону А-10.

Преживљавање („борбена жилавост“)[уреди]

Оштећени авион А-10, током операције у Багдаду 2003. године, али се успешно вратио у базу.

A-10 Тандерболт II је пројектован по критеријума високог преживљавања и у случајевима значајних оштећења структуре и појединих агрегата. Пошто је намењен за непосредну подршку копнених трупа, „радно место“ му је у непосредном борбеном окружењу, при лету на малој висини са релативно малом брзином, изнад брањених циљева, под непосредном је ватром и дејства ручних ракета земља-ваздух.

Робустан авион А-10 преживљава и директне поготке експлозивних граната калибра до 23 mm. Обезбеђена му је трострука резервација поузданости за све виталне системе, са резервним механичким и са удвостручавањем хидрауличких. На овај начин се обезбеђује да се пилот може вратити у базу и када је изгубљен притисак у хидро-систему и без дела крила или неког другог дела структуре авиона. Предвиђено је да може да лети са једним мотором, једним вертикални репом, са једним закрилцем и са пола оштећеног крила. Резервоари за гориво су, у случају поготка, самозаптивајући и обложени су са против-пожарном пеном. Све три ноге стајних органа су пројектоване тако да је обезбеђено принудо слетање, без претурања и већих оштећења, и у случају престанка напајања њихових покретача са хидро-уљем.

Саставни део кабине је „када“ од титанијума, у којој је пилот заклоњен и заштићен од непријатељске малокалибарске ватре и од граната, калибра до 23 mm, а под неким угловима и до 57 mm. Ова заштита пилота је рађена према искуствима са јуришним авионима из Другог светског рата, као што су Јункерс Ju 87 и Иљушин Ил-2. заштита је плаћена са увећањем укупне масе авиона за 6%. Пилот је и заштићен и са предње стране са непробојним ветробранским стаклом и поклопцем кабине за пројектиле мањег калибра.[c] [3][9][13][14][15]

Погон[уреди]

Амерички А-10 у вожњи по аеродромској стази.

Намена непосредне подршке, са летом на малој висини и при релативно малој брзини, сасвим прецизно дефинише избор погона, за авион A-10 Тандерболт II. Захтеви су били поуздан мотор, економичан и са минималним топлотним зрачењем. То се свело на удвојене двопроточне моторе, без допунског сагоревања, који су при интеграцији морали бити заштићени од непријатељске ватре и са најмањим извором топлотног зрачења за сензоре на земљи и на другим авионима. Тим условима је оговарао постојећи морнарички мотор Џенерал електрик TF34, примењен на авиону S-3B Викинг. Пошто је овај мотор имао и неке морнаричке захтеве, који га усложњавају и поскупљују, а нису од интереса за намену А-10, исти је модификован у једноставнији TF34-GE-100. Са овим моторима је обезбеђен потисак, за погон А-10, од 2 х 40,5 kN, однос им је потиска и масе преко 6, са малом специфичном потрошњом горива и тихи су при раду. Мотор TF34-GE-100 је пројектован за лако и јефтино одржавање, а у циљу даљег повећања поузданости модификован је у варијанту TF34-GE-100A, који је и толерантнији за улетање (усисавање) страних тела.

Позицију уградње мотора у гондоле изнад задњег дела трупа, одредило је више разлога који иду у прилог повећања преживљавања и отпорности авиона А-10.

  • Крило заклања моторе и повећава њихову безбедност од погодака са ватреним оружјем са земље.
  • Репне површине заклањају издувне гасове и смањују њихов топлотни одраз у односу на земљу.
  • Висок положај мотора, истима смањује могућност усисавања страних предмета и прљавштине са полетно-слетних стаза.
  • Удаљени су по висини и дужини од издувних гасова топа, са чиме је смањена могућност за гашење мотора од њих, као што је случај код неких других авиона.

Одређен положај мотора на А-10 има и своје негативности, а највећа је што може аеродинамички утицај крила да омета добро напајање мотора са ваздухом. На великим нападним угловима отцепљена ваздушна струја на крилу може изазвати „пумпање“ мотора. Да се то не би десило унутрашњи сегмент крила је аеродинамички подешен (са преткрилцима) за стабилно опструјавање и на великим нападним угловима. Други је недостатак, велика удаљеност линије силе потиска мотора од тежишта и аеродиначког центра авиона, што неповољно утиче на стабилност и управљивост авиона. Ово је ублажено са уградњом мотора под углом, што је „плаћено“ са губитком дела потиска (компоненте) за погон авиона.

Сва четири резервоара горива су лоцирани у централном подручју авиона, са чиме је смањена вероватноћа прекида њихове везе са мотором. Одвојени су од оплате структуре авиона, што значи да пројектил мора прво пробити оплату па тек онда њих. Већина компоненти, од горивног система, уграђено је у унутрашњост резервоара, тако да у случају њиховог цурења, обезбеђено је да не долази до трајног губитка горива. Предвиђено је преживљавање и у крајње неповољном случају тежег оштећења сва четири резервоара и потпуног губитка горива. За такве случајеве обезбеђена је резерва горива у два самозаптивајућа „сифона“, што обезбеђује прелет авиона, на раздаљину, од 370 km.[d] [3][5]

Наоружање[уреди]

Основно оружје А-10 је топ GAU-8 Авенџер и са њим се овај авион са правом може звати „летећа топовњача“, како су се често називали слични авиони у Другом светском рату. То је један од најмоћнијих авионских топова који је икад примењиван у ваздухопловству. Ефикасан је за пробој свих врста оклопа са гранатама са осиромашеним уранијумом. Каденца му је од 2 100 до 4 200 граната у минути, на А-10 је подешен за 3 900, што постигне за пола минуте, с тим да у првој секунди испали 50 граната. Топ је веома прецизан и око њега је обликован предњи део трупа авиона. Оса топа се поклапа са равни симетрије авиона, а у добош му стаје 1 350 граната калибра од 30 mm, али из безбедности носи само 1 174. Добош са гранатама је посебно оклопљен са дебелом плочом од титанијума, постављеном између њега и оплате тога дела трупа авиона.

Поглед на инсталацију топа GAU-8 Авенџер.
А-10 у лету, са спољним наоружањем.

Следеће најчешће коришћено оружје на А-10 је вођена ракета ваздух-земља AGM-65 Маверик, са чиме се повећава могућност уништавања чврстих објеката. Током операција у Заливском рату AGM-65 Маверик је коришћен, спрегнут са инфрацрвеном камером (у недостатку интегрисаног система ФЛИР), као друго оружје по ефикасности на авиону А-10. Такође је ефикасан са дејством са касетним бомбама, ласерски вођеним бомбама и другим. Наоружање интегрисано на авион А-10 је дато у наредном прегледу.

Топ

  • 1× GAU-8 Авенџер калибра од 30 mm калибра „гатлинг“ са 1.174 граната

Спољни носачи

  • 11 (8× испод крила и 3× испод трупа, стална носача), капацитет подвешавања 7 260 kg
    • Подвешавање невођених ракета
      • 4× LAU-61/LAU-68 лансер ракета (сваки са 19× / 7× Hydra 70 mm ракета, алтернативно)
      • 4× LAU-5003 лансер ракета (сваки са 19× CRV7 70 mm ракета)
      • 6× LAU-10 лансер ракета (сваки са 4× 127 mm Зуни ракете)
    • Подвешавање вођених ракета
      • AIM-9 Сајдвиндер ваздух-ваздух, за самоодбрану
      • 8× AGM-65 Маверик ваздух-земља
    • Подвешавање бомби
      • Mk 80 универзалне бомбе или
      • Mk 77 или
      • BLU-1, BLU-27/B Mk 20, BL-755 (Бел) Кластер бомбе или
      • Павивеј ласерски вођене бомбе или
      • Оружје за заједнички директан напад (на A-10C) или
      • Навођено оружје (на A-10C)
      • SUU-42A/A Инфрацрвени мамци или
      • AN/ALQ-131 и AN/ALQ-184 Контејнер са опремом за против-електронске мере или
      • 2× 2 271 lit Резервоари горива за дуг прелет [5][17][18]
A10 gau8a gatling001.jpg GAU-8 Avenger contrast.jpg A10-gun-2006.jpg
Изглед топа GAU-8 Авенџер.

.

А-10 при дејству топа.

Модернизација[уреди]

Програм модернизације А-10 се односи на ажурирање 356 авиона на стандард А-10C, са новим рачунаром, новим екранима (приказивачима) у кабини у боји, са приказом покретне мапе.

Остала побољшања укључују нове системе за навигацију, могућност да се интегрише „паметно“ оружје, као и способност да се носе интегрисани контејнери са нападно-навигацијском опремом са савременим, сензорима.[3][11]

Боје и ознаке[уреди]

A-10 Тандерболт II лети ниско при земљу са релативно малом брзином и важно је да није упадљив. У ту сврху се фарба у маскирну боју сличну окружењу, шема песка, жута, црна и бела за зимске операције, драп, зелена мешовита браон. Најчешћа је маскирање у шумске боје, за минимизирање видљивости за лет над шумовитом терену. За ту сврху се користе зелена, средње зелена и тамно сива боја, како би се уклопио у типичан изглед европских шумских терена, а то је коришћено од 1980х до раних 1990х година. По завршетку Хладног рата, а на основу искуства из Заливског рата, закључено је да су веће претње за А-10 са земље и прешло се на шему маскирања „компас дух“, са којом се смањује уочљивост одоздо. Ова шема се састоји у два тона сиве боје, тамнија је према горњој страни авиона, а светлије према доњој и примењује се од раних 1990х.[19]

Варијанте[уреди]

Модернизовани А-10 у стандард „C“, није приметан по спољнем изгледу, 29. новембар 2006. године.
YA-10A 
Предсеријска варијанта. Произведено је 12 примера.
A-10A 
Једносед, намењен за блиску ваздухопловну подршку, јуришна варијанта.
OA-10A 
Намена му је, контрола ваздушног простора, непосредно испред подршке.
YA-10B 
Прототип двоседа за варијанту A-10A N/AW, намењеног за дејство по ноћи и при неповољним временским условима. Било је планирано да други члан посаде буде оператор са системима и задужен за навигацију.
A-10C 
Модернизована варијанта А-10.[1][3][20]
Ноћни тандерболт.png
Упоредне бочне силуете А-10А и „ноћне“ варијанте A-10A N/AW.[3]

Производња[уреди]

Први серијски А-10, полетео је у октобру 1975. године, а испоруке ваздухопловству почеле су марта 1976. Укупно, 715 авиона је произведено, последњи је испоручен 1984. године.

Варијанта двоседа је направљена само у једном примерку, програм је отказан и овај прототип ће бити изложен у музеју. Финансирање овог програма, отказао је Амерички конгрес.[1][12][20]

A-10 на „крстарењу“.
Произведено примерака A-10, у периоду 1972. до 1984.
Варијанта Бр. авиона Временски период и напомене
YA-10 2 1972.
YA-10A 6 1973. - 1974.
A-10A 707 1975 – 1984.
\sum
715 1972. – 1984.
A-10A 32 Отказана поруџбина
A-10A N/AW 1 1979. прототип YA-10B
OA-10A 100 Преправљени A-10A, 2007.
A-10C 356 Преправљају се A-10A, 2005. до 2012.


Оперативна употреба[уреди]

Увод[уреди]

A-10 Тандерболт II дејствује са ракетом AGM-65 Маверик, на једном полигону.

Први задатак је био прихват авиона А-10 Тандерболт II, у марту 1976. године и упознавање са њим, летачког и техничког састава тренажног пука, стационираног у ваздухопловној бази у Аризони. Затим је била обука за постизање пуне борбене готовости 354г ловачког пука у Јужној Каролини, 1978. године. Следило је ангажовање на обуци за А-10А, летачког и техничког људства, у базама у иностранству, укључујући Енглеску, Немачку, Аљаску и Јужну Кореју.

У почетку је А-10 био непожељан од многих у ваздухопловству. Већина пилота је распоред на А-10 невољно прихватило, због тога што борбени пилоти традиционално фаворизује брзину и изглед авиона, на којима лете. У 1987. години, многи су А-10 преименовани у ОА-10, за задатке контроле ваздушног простора, непосредно испред подршке. ОА-10 је обично опремљен са до шест контејнера са Хидра ракетама од 70 mm, обично са бојевим главама са средствима за дим или белим фосфор, који служе за обележавање циљева. Авиони ОА-10 су физички непромењени и у потпуности су задржали способност за борбу, као и стандардни А-10.[21]

Заливски рат[уреди]

Авиони А-10 су коришћени у борби, током рата у Заливу 1991. године, тада је са њима уништено више од 900 ирачких тенкова, 2 000 војних возила и 1 200 артиљеријског оруђа. Оборили су два хеликоптера са топом GAU-8. Први ирачки хеликоптер оборио је капетан Роберт Свејн (енгл. Robert Swain), изнад Кувајта 6. фебруара 1991. године, обележавајући први „трофеј“ за А-10, у борби ваздух-ваздух. Током тога рата оборена су четири А-10 и то са ракетама земља-ваздух. Три ОА-10А, теже оштећена, вратили су се у базу, али су били отписани као неупотребљиви. А-10 је имао борбену мисију, у томе рату, са ефикасношћу од 95,7%. Направили су 8 100 борбених летова, и лансирали су у 90% случајева ракете Маверик. После Заливског рата, ратно ваздухопловство је одустало од идеје да замени А-10 са F/A-16 фајтинг фалкон, у задацима блиске подршке копнених трупа из ваздушног простора.[22][23][24][25][26]

A-10A Thunderbolt II Desert Storm.jpg A-10 Thunderbolt II Kills.JPG
A-10 Тандерболт II у операцији Заливски рат. Забележени „трофеји“ из операција Заливског рата.

Бивша Југославија[уреди]

A-10A у саставу НАТО снага, борбено је дејствовао на простору бивше Југославије.
Дејство топа GAU-8 Авенџер на авиону А-10

Амерички А-10 су испалили око 10.000 граната од 30 mm на територију Босне и Херцеговине 1994-1995. године, из њиховог ваздушног простора. Већина тих граната је са осиромашеним уранијумом. Два авиона А-10, 5. августа 1994. године, открили су противтенковска возила. После тога су Срби морали пристати да предају преостало тешко наоружање. У августу 1995. године, покренуто је НАТО бомбардовање Републике Српске, а авиони А-10 су имали централну улогу у томе, уништавајући српске положаје, живу силу и опрему.[27][28][29]

Авиони А-10, вратили су се у подручје бивше Југославије, као део операције савезничких снага на Савезну Републику Југославију почетком марта 1999. годие, до краја трајања бомбардовања, учествовало их је укупно 44. Тада је један пратио и штитио хеликоптер, који је спашавао пилота, обореног авиона F-117, у Срему. Ови авиони су извршавали задатке откривања и уништавања циљева. Посебно су били активни на подручју Косова и Метохије, где су испалили највећи број граната са осиромашеним уранијумом. Сматра се да је прва локација подручје Призрена, на којој су А-10 дејствовали са топом, испаљујући гранате са осиромашеним уранијумом. Према подацима Војске Југославије и НАТО (сагласни су, НАТО приказује и већи број) било је 112 дејстава, у периоду од 6. априла до 28. маја 1999. године, са авионима А-10, са дејством топова, који су испаљивали гранате са осиромашеним уранијумом. Пошто му је борбени комплет 1 174 граната и ако је сваки пут просечно испаљено приближно 500, произилази да је у целом периоду испаљено, на подручје СРЈ, око 50.000 граната са осиромашеним уранијумом. То је изузетно велика концетрација тога материјала, што представља веома високу контаминацију земљишта и простора некадашње СРЈ. То су и сва каснија званична мерења и извештаји и потврдили. При томе треба имати у виду да су и бојеве главе многих ракета за против оклопну борбу израђене од осиромашеног уранијума, што још више погоршава последице.[29]

Један A-10 је погођен са ракетом СА-13, али је „преживео“ оштећења и успео је, да присилно слети крај Скопља.[29] [30] [31]

Авганистан и Ирак[уреди]

Авион А-10 у авио-бази у Баграму, Авганистан.

Током инвазије на Авганистан 2001. године, А-10 није учествовао у почетним фазама. За кампању против талибана и Ал Каиде, ескадриле А-10 су биле распоређене у Пакистану, а почетком марта 2002. у ваздухопловној бази Баграм, Авганистан. Ови А-10 су учествовали у операцији Анаконда. Након те операције, А-10 су остали да се боре против остатака талибана и Ал Каиде.

Операције Ирачка слобода, почела је 20. марта 2003. године. У почетним борбама учествовало је шездесет авиона ОА-10/А-10, у оквиру амерички ваздухопловних снага. По извештајима, у томе сукобу до 30. априла 2003., авиони А-10 су убедљиво допринели да се „мисија“ реализује 85%, испаливши 311 597 граната калибра од 30 mm. При томе је један А-10 оборен у близини аеродрома у Багдаду, од ирачке ватре са земље. Тада је А-10 летео бацајући пропагандне летке изнад Ирака, при крају рата.

Било је неколико инцидената дејства по сопственим и коалиционим снагама са трагичним последицама, о томе нису публиковани прецизни подаци..[7][32][33][34][35][36]

Корисници[уреди]

Застава Сједињених Америчких Држава САД

A-10 Тандерболт II, искључиво користе оружане америчке снаге, Ратно ваздухопловство САД, Ваздухопловна резерва САД и Ваздухопловна национална гарда САД. Укупно је САД поседовао 335 авиона А-10 и ОА-10 (188 / 96 / 51), у септембру 2008. године.[4][37]

Структура јединица у којима су распоређени авиони A-10 Тандерболт II, дата је наредној табели:

ACC Shield.svg Команда борбене
авијације
23d Wing.jpg 23и пук - Moody AFB, Џорџија
  • 74ª Ескадрила
  • 75ª Ескадрила
53d Wing.png 53и пук -Флорида
  • 422ª Ескадрила за испитивање и развој у Невади
57th Wing.svg 57и пук -Невада
  • 66ª Ескадрила
355th Fighter Wing - Emblem.png 355и пук -Аризона
  • 354ª Ескадрила
  • 357ª Ескадрила
  • 358ª Ескадрила
Pacific Air Forces.png Ваздухопловне снаге
на Пацифику
51st Fighter Wing.png 51и пук - Јужна Кореја
  • 25ª Ескадрила
United States Air Forces in Europe.png Ваздухопловне снаге
САД у Европи
52d Fighter Wing.png 52и пук -Ваздухопловна база у Немачкој
  • 81ª Ескадрила
Air National Guard.png Ваздухопловне снаге
Националне гарде
110th Fighter Wing.png 110и пук -Аеродром у Мичигену
  • 172ª Ескадрила
111th Fighter Wing.png 111и пук -Пенсилванија
  • 103ª Ескадрила
124th Wing.png 124и пук -Аеродром Боисе Ајдахо
  • 190ª Ескадрила
175th Wing.png 175и пук -Ааеродром у Мериленду
  • 104ª Ескадрила
188th Fighter Wing.png 188и пук -Форт Смит Арканзас
AFR Shield.svg Команда резервних
ваздухопловних снага
442d Fighter Wing.png 442и пук -Мисури
  • 76ª Ескадрила (Moody AFB, Џорџија)
  • 303ª Ескадрила
917th Wing.png 917и пук -Луизијана

Карактеристике[уреди]

A-10 Тандерболт II
Карактеристике авиона A-10 Тандерболт II[4]
Параметри A-10 Тандерболт II
Намена авиона: Блиска подршка
Дужина авиона: 16,26 m
Размах крила: 17,42 m
Висина авиона: 4,42 m
Површина крила: 47,01 m²
Специфично оптерећење крила
  • Минимално : 208 kg/m²
  • Номинално: 316 kg/m²
  • Максимално: 482 kg/m²
Маса, празан: 9 761 kg
Маса, номинална: 14 846 kg
Маса, максимална: 22 680 kg
Максимум унутрашње гориво: 4 853 kg
Максимална брзина: 706 km/h (Без спољних терета)
Минимална брзина: 220 km/h (Без спољних терета)
Успон: 1 828 m/min
Плафон: 13 636 m
борбени радијус: 1 030 km
Долет 4 091 km
Посада: 1 Pilot
Макс. носивост оружја: 7 257 kg
Погон: два мотора TF34-GE-100
Потисак: 2 × 40,32 kN
Однос маса / потисак:
  • Максимални: 0,84
  • Номинални: 0,55
Јединична цена: 11,7 мил. УСА $
№ статус:
  • Активни: 143 A-10, 70 OA-10
  • Резерва: 46 A-10, 6 OA-10
  • Национална гарда: 84 A-10, 18 OA-10
Поглед с преде на А-10.
Поглед на доњу страну А-10.
Капетан пилот Ким Кембел, поред оштећеног А-10.






























Напомене[уреди]

  1. ^ Интегрална структура се производи са машинама за фрезовање, са којима управља рачунар, систем CAM. Пројекат дотичне структуре се такође ради са рачунаром, са системом CAD. Ова два поступка се интегришу у јединствен CAD / CAM систем, са којим се добија физички производ без икаквих цртежа на хартији (све интегрално води рачунар).
  2. ^ Мање је растојање између десне главне и носне ноге, па је и мањи радијус окретања око десне ноге, у односу на око леве.
  3. ^ Практично је „борбену жилавост“ доказала жена пилот капетан Ким Кембел (енгл. Kim Campbell), при пружању подршке копненим снагама у Багдаду, 7. априла 2003. године, када је био њен авион значајно оштећен са противавионском артиљеријом. Оштећен је био један мотор, стабилизатор хоризонталног репа и изгубљен је притисак у хидро-систему, а настављен је лет, са механичким командама, у трајању од једног сата. Капетан Ким Кембел се потом успешно вратила у базу.[13]
  4. ^ A-10 Тандерболт II је 25. марта 2010. године успешно летео са погонским био-горивом, са чиме је направљен значајан допринос у ваздухопловној екологији. Стандард овог гориво је под ознаком JP-8.[16]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Каталог података за А-10, Приступљено 13. 11. 2010. г
  2. ^ Авионски топ, Приступљено 13. 11. 2010. г
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Тандерболт II у векторситу, Приступљено 13. 11. 2010. г
  4. ^ а б в FAS-Наука, Приступљено 13. 11. 2010. г
  5. ^ а б в г д A-10 Тандерболт II у „Кутку неба“, Приступљено 13. 11. 2010. г
  6. ^ „Модернизација А-10“ Приступљено 15. 11. 2010.. 
  7. ^ а б „Ваздухопловни магазин“ Приступљено 15. 11. 2010.. 
  8. ^ „Боингово крило“ Приступљено 15. 11. 2010.. 
  9. ^ а б „Надоградња А-10“ Приступљено 15. 11. 2010.. 
  10. ^ „A-10 у дневним вестима“. Archived from the original on 2. 8. 2012. Приступљено 15. 11. 2010.. 
  11. ^ а б „Ваздухопловни магазин 2“ Приступљено 15. 11. 2010.. 
  12. ^ а б в „Глобална безбедност“, Приступљено 13. 11. 2010.
  13. ^ а б „Жена пилот спасила је А-10“. Archived from the original on 9. 7. 2012. Приступљено 16. 11. 2010.. 
  14. ^ „Пилот капетан Ким Кембел“ Приступљено 16. 11. 2010.. 
  15. ^ „Генерал Ричард“ Приступљено 16. 11. 2010.. 
  16. ^ Погон А-10 са биогоривом, узто 20. новембра 2010. г.
  17. ^ „Наоружање А-10“ Приступљено 19. 11. 2010.. 
  18. ^ „Оружје A-10 Тандерболт II“ Приступљено 19. 11. 2010.. 
  19. ^ Stephens World Air Power Journal пролеће 1994. стр. 47.
  20. ^ а б „A-10 N/AW“ Приступљено 18. 11. 2010.. 
  21. ^ Stephens World Air Power Journal Spring 1994, pp. 50, 56.
  22. ^ „Олуја“ Приступљено 19. 11. 2010.. 
  23. ^ „Заливски рат“ Приступљено 19. 11. 2010.. 
  24. ^ „Јуриш са А-10“ Приступљено 19. 11. 2010.. 
  25. ^ „A-10/OA-10 информације“. Archived from the original on 4. 8. 2012. Приступљено 19. 11. 2010.. 
  26. ^ „A-16 блиска подршка“ Приступљено 19. 11. 2010.. 
  27. ^ Њујорк тајмс, Приступљено 19.111.2010. г.
  28. ^ Глобална безбедност 2, Приступљено 19.111.2010. г.
  29. ^ а б в Петковић, Слободан (2009.). „Употреба забрањеног оружја у агресији НАТО снага на СРЈ“ (на ((sr))). Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва. Београд. стр. 76.. ISBN. 
  30. ^ Смиљанић, Спасоје (2009.). „Агресија НАТО на СРЈ“ (на ((sr))). Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва. Београд. стр. 47 до 75.. ISBN. 
  31. ^ Балканского синдрома
  32. ^ „Рат у Ираку, Приступљено 20. 11. 2010. г.
  33. ^ Модернизовани А-10 у Ираку“ Приступљено 20. 11. 2010.. 
  34. ^ „A-10C за блиску подршку“ Приступљено 20. 11. 2010.. 
  35. ^ „Рат у Ираку са А-10“ Приступљено 20. 11. 2010.. 
  36. ^ „Следователь из Великобритании обвинил лётчиков США в гибели британского солдата“ Приступљено 20. 11. 2010.. 
  37. ^ „Стрруктура америчког ваздухопловства“ Приступљено 15. 11. 2010.. 

Литература[уреди]

  • Петковић, Слободан (2009). „Употреба забрањеног оружја у агресији НАТО снага на СРЈ“ (на ((sr))). Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва. Београд. стр. 76.. ISBN. 
  • Петковић, Слободан (2009). „Нуклеарна агресија као компонента војне агресије НАТО на СРЈ-највећи је ратни злочин против ччовечности“ (на ((sr))). Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига трећа. Београд. стр. 89-132. ISBN. 
  • Петковић, Слободан (2009). „Употреба забрањеног оружја у агресији НАТО снага на СРЈ“ (на ((sr))). Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва. Београд. стр. 76.. ISBN. 
  • Смиљанић, Спасоје (2009). „Агресија НАТО на СРЈ“ (на ((sr))). Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва. Београд. стр. 47 до 75.. ISBN. 

Спољашње везе[уреди]