Acebrohol
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
[(4S,6R,8S,9S,10R,13R,14S,17R)-4,6-dibromo-10,13-dimetil-17-[(2R)-6-metilheptan-2-il]-2,3,4,5,6,7,8,9,11,12,14,15,16,17-tetradekahidro-1H-ciklopenta[a]fenantren-3-il] acetat | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Monografija |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 514-50-1  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 170366 |
| ChemSpider | 148963 |
| UNII | 7XZB016MY5 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C29H48Br2O2 |
| Molarna masa | 588,498 |
| |
| |
Acebrohol (INN),[1] takođe poznat kao holesteril acetat dibromid ili 5a,6b-dibromoholestan-3b-ol acetat, je neuroaktivni steroid koji je opisan kao sedativ i hipnotik, ali nikada nije plasiran na tržište.[2]
Osobine[уреди | уреди извор]
Acebrohol je organsko jedinjenje, koje sadrži 29 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 588,498 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 7 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 8,6 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -12,2 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 26,3 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „INN - acebrochol”. Mednet. Whorld Health Organisation (WHO). Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Hill RA, Makin HL, Kirk DN, Murphy GM (23. 5. 1991). Dictionary of Steroids. CRC Press. стр. 229—. ISBN 978-0-412-27060-4.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
