Aceton
| Aceton[1] | |
|---|---|
 |
 |
 |
 |
|
Propanone |
|
| Naziv po klasifikaciji | Propan-2-on |
| Drugi nazivi | Dimetilformaldehid Dimetil keton |
| Identifikacija | |
| Abrevijacija | DMK |
| CAS registarski broj | 67-64-1  , 7217-25-6 (1,3-13C2) |
| PubHem | 180 , 451253 (1-11C) , 451245 (2-11C) , 11007810 (2-13C), 11126172 (2-14C) , 13001281 (1,3-13C2) |
| HemPauk | 175 , 9301292 (2-14C) |
| EINECS broj | |
| KEGG | |
| MeSH | |
| ChEBI | 15347 |
| RTECS | AL31500000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Bajlštajn | 635680 |
| Gmelin Referenca | 1466 |
| 3DMet | B00058 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C3H6O |
| Molarna masa | 58.08 g mol−1 |
| Agregatno stanje | Bezbojna tečnost (bele je boje u čvrstom stanju) |
| Gustina | 0.7925 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
−94.9 °C, 178 K, -139 °F |
| Tačka ključanja |
56.53 °C, 330 K, 134 °F |
| Rastvorljivost u vodi | rastvoran je |
| pKa | 24.2 |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.35900 (20 °C) |
| Viskoznost | 0.3075 cP |
| Struktura | |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | trigonalna planarna kod C=O |
| Dipolni moment | 2.91 D |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija |  F Xi |
| NFPA 704 |
 3
1
0
|
| R-oznake | R11, R36, R66, R67 |
| S-oznake | (S2), S9, S16, S26 |
| Tačka paljenja | −17 °C |
| Tačka spontanog paljenja | 465 °C |
| Eksplozivni limiti | 4.0–57.0 |
| LD50 | >2000 mg/kg, oralno (pacov) |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodne rastvarači | voda Etanol Izopropanol Toluol |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Aceton je organsko jedinjenje sa formulom (CH3)2CO. Aceton je najjednostavnije jedinjenje u klasi ketona.[2]
Садржај |
Osobine [уреди]
Aceton je bistra bezbojna tečnost prijatnog mirisa koja dosta isparava već na sobnoj temperaturi. Rastvara se u vodi ključa na 56°C. Aceton je veoma zapaljiva tečnost sa temperaturom paljenja od 19°C. Ovo jedinjenje je samozapaljivo na 540°C.
Aceton se prirodno proizvodi i odstranjuje iz ljudskog tela kao rezultat normalnih metaboličkih procesa. Testovi reproduktivne toksičnosti su pokazali da ima nizak potencijal da prouzrokuje reproduktivne probleme.
Upotreba [уреди]
Aceton služi kao važan rastvarač. On je uobičajeni rastvarač za čišćenje u laboratorijama. Više od 3 miliona tona se proizvede godišnje, najvećim delom kao prekursor za polimer.[3] Poznata kućna upotreba acetona je kao aktivni sastojak odstranjivača laka za nokte i kao razređivač boja. On se često koristi u organskim hemijskim reakcijama.
Industrijska proizvodnja [уреди]
Aceton se proizvodi direktno ili indirektno iz propilena. Najčešće se koristi kumenski proces, u kome se benzen se alkiluje sa propenom i rezultirajući kumen (izopropilbenzen) se oksiduje i nastaju fenol i aceton:
- C6H5CH(CH3)2 + O2 → C6H5OH + (CH3)2CO
Ova konverzija podrazumeva prisustvo intermedijara kumen hidroperoksida, C6H5C(OOH)(CH3)2.
Aceton se takođe proizvodi direktnom oksidacijom propena sa Pd(II)/Cu(II) katalizatorom.
Literatura [уреди]
- ^ Merck Index, 11th Edition, 58.
- ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd ed.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
- ^ Stylianos Sifniades, Alan B. Levy, “Acetone” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.
