Akridin-oranž

Из Википедије, слободне енциклопедије
Akridin-oranž
Naziv po klasifikaciji 3-N,3-N,6-N,6-N-Tetrametilakridin-3,6-diamin
Drugi nazivi 3,6-Akridinediamin

Akridin Oranž Baza
Akridin Oranž NO
Bazni Oranž 14
Euhrizin
Rodulin Oranž
Rodulin Oranž N
Rodulin Oranž NO

Identifikacija
CAS registarski broj 494-38-2 YesY
PubChem[1][2] 62344 YesY
ChemSpider[3] 56136 YesY
EINECS broj 200-614-0
KEGG[4] C19315
MeSH Acridine+orange
ChEBI 234241
ChEMBL[5] CHEMBL81880 YesY
RTECS AR7601000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C17H19N3
Molarna masa 265.35 g mol−1
Agregatno stanje Naradžasti prah
Opasnost
ЕU-klasifikacija Irritant Xi Dangerous for the Environment (Nature) N
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
0
 
S-oznake S26 S28 S37 S45

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Akridin-oranž je fluoroscentna katjonska boja koja je selektivna za nukleinske kiseline. Ona je korisna za određivanje ćelijskog ciklusa.

Akridin-oranž je ćelijski permeabilna materija, koja interaguje sa DNK i RNK putem interkalacije ili elektrostatičke atrakcije. Vezana za DNK, ona je spektralno veoma slična fluoresceinu, sa ekscitacionim maksimumom na 502 nm i emisionim maksimumom na 525 nm (zeleno). Kad se veže za RNK, ekscitacioni maksimum se pomera na 460 nm (plavo) a emisioni maksimum na 650 nm (crveno). Akridin-oranž takođe ulazi u kisele kompartmane poput lizozoma i postaje protonisan i sekvestiran. U sredini sa niskom pH vrednošću, boja emituje narandžastu svetlost kad je pobuđena plavim svetlom. Akridin-oranž se može koristiti za identifikaciju zahvaćenih apoptotičnih ćelija. Boja se često koristi u epifluorescentnoj mikroskopiji.[6][7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ G K McMaster and G G Carmichael (1977). „Analysis of single- and double-stranded nucleic acids on polyacrylamide and agarose gels by using glyoxal and acridine orange“. PNAS 74 (11): 4835-4838. 
  7. ^ M. Hayashi, T. Sofuni, M. Ishidate Jr. (1983). „An application of AcridineOrange fluorescent staining to the micronucleus test“. Mutation Research Letters 120 (4): 241–247.