Alantoin
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
(2,5-Dioxo-4-imidazolidinyl) urea
| |
| Drugi nazivi
• Alcloxa
• Aldioxa • Ureidohydantoin •Glyoxyldiureide •Hemocane • 5-Ureidohydantoin • Vitamin U (bivše)[1] | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.002.358 |
| |
| Svojstva | |
| C4H6N4O3 | |
| Molarna masa | 158,12 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | bezbojni kristalni prah |
| Gustina | 1,45 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 230 °C (446 °F; 503 K) |
| 0,5% na 25 °C | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Alantoin je hemijsko jedinjenje sa formulom C4H6N4O3. Ovo jedinjenje se takođe naziva 5-ureidohidantoin ili glioksildiureid. To je diureid glioksilatne kiseline. Imenovan je po alantoisu, amniotskom embrioniskom ekskretornom organu, u kome se javlja u visokim koncentracijama tokom razvoja kod većine sisara, izuzev ljudi i viših primata. On je proizvod oksidacije mokraćne kiseline tokom purin katabolizma. Nakon rođenja, ovo jedinjenje je predominantan način ekskrecije azotnog otpada u urinu tih životinja.[2] Kod ljudi i viših primata, metabolički put za konverziju mokraćne kiseline u alantoin nije prisutan, tako da se mokraćna kiselina izlučuje. Rekombinantna razburikaza se ponekad koristi kao lek da katalizuje tu metaboličku konverziju kod pacijenata. Kod riba, alantoin se razlaže dalje (u amonijak) pre ekskrecije.[3] Alantoin je glavni metabolički intermedijar u mnogim drugim organizmima, uključujući biljke i bakterije.
Primena[уреди | уреди извор]
Alantoin je prisutan u botaničkim ekstraktima biljke gavez (lat. Symphytum) i urinu krava i većine sisara. Hemijski sintetizovan alantoin je identičan sa prirodnim, bezbedan, netoksičan, uporediv sa kozmetičkim sirovim materijalima i zadovoljava CTFA i SCI zahteve.[4] Preko 10,000 patenta referenciraju alantoin.[5] Proizvođači navode nekoliko blagotvornih efekata alantoina kao aktivnog kozmetičkog sastojka: vlažeći i keratolitički efekat, povišenje vodenog sadržaja ekstracelularnog matriksa i poboljšanje deskvamacije gornjih slojeva mrtvih ćelija kože, povećanje glatkoće kože; promovisanje ćelijske proliferacije i zarastanja rana; ublažujući, antiiritirajući i zaštitni efekti na koži putem formiranja kompleksa sa iritantima i senzibilizirajućim agensima.[6] Ovaj materijal je često prisutan u pastama za zube, tečnostima za ispiranje usta i drugim proizvodima za oralnu higijenu, u šamponima, šminkama, antiakne proizvodima, sredstvima za zaštitu od sunca i drugim kozmetičkim i farmaceutskim proizvodima.[7]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Haas, Elson M. (1992). Staying Healthy With Nutrition: The Complete Guide to Diet and Nutritional Medicine. Celestial Arts. ISBN 978-0-89087-481-3.
- ^ Young E. G.; Wentworth H. P.; Hawkins W. W. (1944). „The absorption and excretion of allantoin in mammals”. J. Pharmacol. Experi. Therapeutics. 81: 1—9.
- ^ Fujiwara, S; Noguchi, T. (1995). „Degradation of purines: only ureidoglycollate lyase out of four allantoin-degrading enzymes is present in mammals”. The Biochemical Journal. 312 (Pt 1): 315—8. PMC 1136261
. PMID 7492331.
- ^ „Akema (an allantoin manufacturer)”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2010. г. Приступљено 20. 07. 2010.
- ^ „Patent Lens search”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2018. г. Приступљено 20. 07. 2010.
- ^ http://www.in-cosmetics.com trade exhibition [www.in-cosmetics.com/ExhibitorLibrary/58/ALLANTOIN_CTFA.pdf]
- ^ Thornfeldt, C (2005). „Cosmeceuticals containing herbs: fact, fiction, and future”. Dermatologic Surgery. 31 (7 Pt 2): 873—80. PMID 16029681.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Haas, Elson M. (1992). Staying Healthy With Nutrition: The Complete Guide to Diet and Nutritional Medicine. Celestial Arts. ISBN 978-0-89087-481-3.