Aleksandar Kostić

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Александар Костић (вишезначна одредница).
Aleksandar Kostić
Лични подаци
Датум рођења18. mart 1893.
Место рођењаBeograd, Kraljevina Srbija
Датум смрти19. januar 1983.
Spomen bista u dvorištu Rančićeve kuće u Grockoj

Aleksandar Đ. Kostić (19. mart 1893 − 19. januar 1983) bio je srpski univerzitetski profesor i lekar. Jedan je od osnivača, prvih profesora i dekan (1936—1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938) i Farmaceutskog fakulteta (1939). Bio je u braku sa Smiljom Kostić-Joksić, profesorkom pedijatrije sa kojom je dobio sinove Ivana i Vojislava Kostića, poznatog kompozitora. Francuski predsednik ga je 1940. godine odlikovao Legijom časti, a 12 godina kasnije i njegovu ženu zbog zalaganja u primeni BCG vakcine.

Uprkos tome što je u tri mandata biran za dekana, dva puta je izbacivan sa fakulteta. Prvi put 1941. zbog odbijanja saradnje sa okupatorskim vlastima, a drugi (i konačni) put 1952. od strane tadašnje komunističke uprave na fakultetu, kada mu se zabranjuje i oproštajni skup sa studentima. Na svečanoj sednici Naučno-nastavnog veća Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2001. godine je doneta odluka da se stavljaju van snage sva rešenja, odluke i naredbe koje se odnose na prof. Kostića i njegovu ženu.

U Beogradu danas postoji njegova ulica, koja je paralelna sa Sarajevskom ulicom.

Obrazovanje[уреди | уреди извор]

U Beogradu je završio osnovnu školu, gimnaziju i srpsku muzičku školu (klavir i kompoziciju) gde je njegov rad izuzetno cenio Stevan Mokranjac.[тражи се извор] Studije medicine nastavlja 1912. godine u Nansiju (Francuska) gde će sarađivati sa profesorom Buenom, tadašnjim velikanom svetske histologije.[тражи се извор] Kasnije prelazi u Strazbur i završava i majstorsku pijanističku školu, a 1921. brani doktorsku disertaciju pod nazivom Eksperimentalno dejstvo alkoholizma na testise (histološka i hemijska studija). Iste godine prelazi na Medicinski fakultet u Beogradu i osniva katedru histologije. Osnivač je Instituta za histologiju, u istoj zgradi koja je tada podignuta bio je i institut za fiziologiju koji je vodio Rihard Burijan.[1] Doktorska disertacija će kasnije biti temelj naučnom i nastavničkom radu.

Pedagoški rad[уреди | уреди извор]

Profesor Kostić je samostalno napisao nekoliko udžbenika i priručnika o histologiji, ali je u metodiku svojih predavanja uveo i korišćenje mikro-fotografija i filmova, što je bio pionirski poduhvat. Prvi udžbenik (Osnovi normalne histologije) su koristile mnogobrojne generacije studenata, ali je on, zbog novih otkrića u nauci, morao da bude promenjen. (Najnovije izdanje udžbenika iz Histologije je napisano 2005. godine i dobilo je nagradu grada Beograda za najbolji udžbenik te godine.)

Uz to, Kostić je objavio još 1925. Mikrofotografski atlas normalne histologije, sam je spremio većinu preparata (u saradnji sa kolegom Aleksandrom J. Telebakovićem) i sve sam fotografisao mikrofotografskim aparatom M A II Leitz Wetzlar (150 fotografija) čime se svrstao među pionire medicinske fotografije kod Srba. [2]

Prosvetiteljski rad[уреди | уреди извор]

Društveno angažovanje datira još sa studija, kada organizuje studentski međunarodni hor u Nansiju, preko brojnih javnih predavanja u javnim ustanovama ili na radiju. Bio je urednik mnogih časopisa, predsednik antialkoholičarskog pokreta i predsednik Skautske organizacije Jugoslavije.

Bio je i dugogodišnji predsednik Udruženja krematista ''Oganj'' i predstavljao ga u Međunarodnoj krematističkoj federaciji. Zalagao se za prihvatanje kremacije radi zaštite životne sredine. Na međunarodnim kongresima krematista imao je vrlo zapažene referate, a napisao je i knjigu ''Pred odlukom'' o ekološkim prednostima kremacije. Njegova urna, položena je u Aleji velikana na Novom groblju.

Legat dr Aleksandra Kostića u galeriji biblioteke „Ilija Garašanin” u Grockoj

Razvijajući duh akademizma u Srbiji, bavio se lingvističkim problemima i potrudio se da izbegne transkribovanje i formira domaću medicinsku terminologiju. Uporedo sa time, bavio se i istorijom medicine ne u cilju faktografije već implementiranja ranih naučnih radova u svrhu objašnjenja naučnog postupka i formiranja naučnog zaključka.

Arheološka istraživanja[уреди | уреди извор]

Kao učesnik Prvog svetskog rata profesor Kostić je učestvovao u rovovskim borbama na području Grocke. Motivisan ratnim uspomenama, ali i lepotom prirode, 1932. godine je na lokalitetu Dubočaj odlučio da sazida kuću. Kopajući temelje naišao je na arheološke nalaz, među kojima su bile i dve raskošne rimske grobnice, što ga je podstaklo njegovo interesovanje za arheologiju. Tokom narednih 45 godina amaterski se bavio arheologijom i prikupljao artefakte pronađene na lokalitetu Dubočaj. Godine 1978. dolazi na ideju o osnivanju muzeja i celokupnu svoju zbirku poklanja opštini Grocka, sa željom da legat bude izložen u restauriranoj Rančićevoj kući. Muzej je tu i otvoren, pod imenom „Zavičajni muzej Grocke”, Dubočajska zbirka paleoloških, arheoloških, numizmatičkih i drugih iskopina profesora Kostića bila je stalna postavka.[3][4]

Zbog neadekvatnog održavanja Rančićeva kuća je 90-ih godina 20. veka zatvorena, a Dubočajska zbirka povučena.[5] Njegov legat, koji obuhvata nalaze sa lokaliteta Dubočaj u Grockoj, ostao je skriven od javnosti gotovo 20 godina. Danas je izložen kao stalna arheološka postavka u galeriji biblioteke „Ilija Garašanin” u Grockoj[6][7]. Postavku su autorski realizovali, podrškom GO Grocka, kustos Centra za kulturu Grocka Zorica Atić, kustosi Muzeja grada Beograda dr Miloš Spasić i Dragana Stojić, i arheolog Rade Milić.

Delovanje u fotografiji[уреди | уреди извор]

Prof. Kostić se pasionirano bavio fotografijom od 1911. godine. Bio je pionir medicinske fotografije kod Srba, i fotograf amater. Inicijator je i osnivač fotografske laboratorije pri Histološkom institutu (1922) i pokretač Beogradskog foto kluba (BFK) (1928). Sa širokom radoznalošću i akribijom naučnika prilazio je različitim fotografskim temama, ne samo medicini kao svom osnovnom opredeljenju, nego i arheologiji, foto-dokumentovanju starih prostora Beograda i portretima, pretežno ličnosti iz sveta nauke. Izložba „Prof. dr Aleksandar Kostić, Fotografija 1911-1978“, prikazana je u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, 1978. Takođe je i sakupljao fotografije starog Beograda, snimljene od drugih autora. Između dva svetska rata znatno je podstakao beogradsku fotoamatersku scenu, ne samo svojim predanim organizacionim radom, već i stvaralački. Njegovim zalaganjem je u fotolaboratoriju Medicinskog fakulteta zaposlen ruski emigrant Aleksandar Šafranski, koji je između dva svetska rata, uz podršku prof. Kostića, postao najplodniji fotografski pisac na srpskom jeziku, sa nekoliko objavljenih knjiga.

Drugi o njemu[уреди | уреди извор]

Njegov sin je napisao knjigu Život sa neprebolnim bolom u duši. Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić koristeći dokumente koji su ostali, a naslov knjige je rečenica koju je profesor često ponavljao posle isključenja sa fakulteta. Pravljenje dokumentarnog filma Koncert Prof. Dr Aleksandra Đ. Kostića je takođe nadzirao njegov sin i 2001. je javno prikazan u Ateljeu 212.

Ovo su jedini radovi koji postoje o životu i delu prof. Kostića.

Zanimljivosti[уреди | уреди извор]

Posle udaljavanja sa fakulteta, ali i smrti profesora Kostića, nije postojala osoba koja bi nastavila njegov istraživački i prosvetiteljski rad. Danas se kao naslednici pominju, označeni od strane medija ili kao samoproklamovani: Zoran Rakić, Jovo Toševski i Sava Bojovič.

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Hronološka lista udžbenika
  • Osnovi histološke tehnike (1921)
  • Osnovi histologije (1924)
  • Rečnik histoloških izraza (1924)
  • Histološki atlas (1925)
  • Osnovi normalne histologije (1942)
  • Osnovi embriologije (1948)
Knjige
  • Višejezički medicinski rečnik (1971, 4. repr. 1987) - imao je 120.000 reči sa istovremenim prevodom na 7 svetskih jezika. Punih 70 godina je konstantno ažuriran, međutim, smrću profesora jedinstven poduhvat na našim prostorima je prestao.
  • Problem naše medicinske terminologije (1931)
  • Polni život čoveka (1932, 4. rep. 1938)
  • Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji (1933, 2. reprint u dva toma, 1978)
  • Žena kao pol i žena kao čovek (1937)
  • Osnovi medicinske seksologije (1966)
  • Seksualni život savremenog čoveka (1969)
Filmovi

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pantelić, Dragan (19. 1. 2023). „Rihard Burijan i Aleksandar Đ. Kostić, prijatelji i graditelji”. Poitika. Приступљено 20. 1. 2023. 
  2. ^ Александар Ђ. Костић, Микрофотографски атлас нормалне хистологије : (са 150 оригиналних микрофотограма) Београд : Напредак, 1925.
  3. ^ Атић 2018, стр. 47.
  4. ^ Kostić, Vojislav-Voki. Život sa neprebolnim bolom u duši. 
  5. ^ Атић 2018, стр. 48.
  6. ^ Atić, Zorica (23. 01. 2017). „Gročanska čaršija – srce stare varoši kraj Dunava”. Avant Art magazin. Приступљено 17. 10. 2018. 
  7. ^ „Легат професора Александра Костића у грочанском музеју”. politika.rs. Приступљено 19. 1. 2019. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Kostić, Vojislav (2004). Život sa neprebolnim bolom u duši. Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić 1893-1983. ISBN 978-86-441-0526-8. 
  • Nikolić, Ivan R. (2006). Embriologija čoveka (tekst i atlas). ISBN 978-86-7478-012-1. 
  • Aleksandar Sekulić, Prof. dr Aleksandar Kostić, Fotografija 1911-1978, Beograd: Salon Muzeja savremene umetnosti, 1978, s.p.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.
  • Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и Ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aleksandar_Kostić&oldid=27502360”