Algininska kiselina
| Algininska kiselina | |
|---|---|
 |
|
| Drugi nazivi | E400 |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 9005-32-7  |
| HemPauk | |
| EINECS broj | |
| ATC | A02 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | (C6H8O6)n |
| Molarna masa | 10 000 - 600 000 |
| Agregatno stanje | bele žuti prah |
| Gustina | 1,601 g/cm3 |
| pKa | 1,5-3,5 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Algininska kiselina (algin, alginat) je anjonski polisaharid koji je široko zastupljen u ćelijskim zidovima mrkih algi, gde putem vezivanja vode formira viskoznu gumu. U ekstrahovanom obliku ona brzo apsorbuje vodu. Ona ima sposobnost apsorbovanja količine vode koja je 200-300 puta veća od njene težine.[1] Njena boja varira od bele do žuto-smeđe. Prodaje se u obliku filamenata, granula i praha.
Садржај |
Struktura [уреди]
Algininska kiselina je linearni kopolimer sa homopolimernim blokovima (1-4)-povezanih β-D-manuronata (M) i njihovih C-5 epimera α-L-guluronatnih (G) ostataka, respektivno, kovalentno vezanih u različitim sekvencama ili blokovima.
Monomer se može javiti u homopolimernim blokovima konsekutivnih G-ostataka, konsekutivnih M-ostataka, ili alternirajućih M i G-ostataka.
Forme [уреди]
Komercijalne varijante alginata se ekstrahuju iz algi, kao što su gigantske morske trave Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, i razni tipovi Laminaria. Algininat se takođe proizvodi pomoću bakterijskihl rodova Pseudomonas i Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.[2]
Reference [уреди]
- ^ Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ed. (2009). „Adipic Acid“. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth ed.). Pharmaceutical Pr. стр. 11–12. ISBN 0853697922.
- ^ Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications“. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3.
