Alister Krouli

Из Википедије, слободне енциклопедије
Alister Krouli

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 12. oktobar 1875.
Датум смрти: 1. decembar 1947.

Alister Krouli (engl. Aleister Crowley), pravo ime Edvard Aleksandar Krouli (engl. Edward Alexander Crowley,* 12. oktobar 1875, Lemington Spa, Engleska1. decembar 1947, Hejstings, Engleska) bio je engleski okultista, mistik, pesnik, planinar, šahista i astrolog.

Mladost[уреди]

Alister iz dečačkih dana

Edvard Krouli (engl. Edward Crowley) bio je otac dečaka koji se rodio 12. oktobra 1875. u Leamingtonnu, Worwickshire.[1] On je uvaženi sveštenik, vlasnik pivare i član hrišćanske sekte ″Plimutska braća″ što je dečakovu mladost u velikoj meri obeležilo verskim fanatizmom. Ova tvrdnja nije do kraja ispitana i smatra se da je svesno stvorena i preuveličana od samog Alistera Kroulija.[2] Majka, Emili Bišop, poticala je iz siromašne porodice. Uglavnom je provodila vreme u kući, baveći se domaćinskim poslovima. U 11. godini ostao je bez oca. Kako su bili dobrostojeća porodica Alister 1885. upisuje Triniti Koledž u Kembridžu.[2] Na Koledžu se ispoljavaju njegova razna interesovanja i on počinje da putuje, planinari i piše stihove, takođe u to vreme javljaju se i prvi kontakti sa misticizmom.

Zlatna zora[уреди]

student Kembridža

1898. čita ″Oblak nad svetilištem″ od Karla fon Ekerthauzena, u knjizi se govori o bratstvu koje nadgleda napredak čovečanstva. Odlučuje da stupi u kontakt sa tim redom i to mu uspeva na proleće iste godine. U novembru 1898. biva inicaran u Zlatnu zoru. [2] Njegovo prvo magijsko ime bilo je (šp. Perdurado) što u prevodu znači da je preživeo, izdržao do kraja.[1] Već 1900. u Parizu biva iniciran u najviši rang reda od strane tadašnjeg vođe Mek Gregora Metersa. Zlatna zora je u to vreme bila u dubokoj krizi i pogođen rasulom reda Krauli napušta Englesku i naredne dve godine provodi putujući.[2] Tokom ove dve godine objavljena su mu dela ″Duša Ozirisa″, ″Tanhojzer″, ″Ambrosi Magi Hortus Rosarum″, boravi na glečeru Baltoro, osvaja vrh K-2 na Himalajima, boravi u Meksiku i sve vreme praktikuje rituale Zlatne zore.[2] Proleća 1903. vraća se u Englesku gde upoznaje Rouz Keli(engl. Rose Kelly) i nakon nekoliko nedelja veze par stupa u brak. Alister ponovo kreće na put i narednih deset meseci proveo je krećući se po Indiji i Egiptu gde je u Kairu od 8. do 10. aprila primio ″Knjigu Zakona″, svetu knjigu Teleme.[2]

Svete knjige Teleme i pustinjska avantura[уреди]

Sa ženom Rouz i ćerkom Nuit

Rouz je 1904. rodila devojčicu kojoj su dali ime Nuit. Početkom naredne godine porodica boravi u Švajcarskoj , Krouli zatim sam ponovo kreće u Kairo, potom u Indiju, Himalaje i na kraju u Kinu. U tom periodu piše poemu Orfej i sprema izdavanje sabranih dela.[2] Preko Šangaja i Njujorka 1906. se vraća u Englesku gde saznaje da je Nuit umrla od bakterijske infekcije. Te godine postavlja osnove za stvaranje Astrum Argentum-a, odnosno svog reda ″Srebrna Zvezda″, jednostavno AA.[1] Kao rezultat iskustva iz prethodnih godina 1907.pojavljuju se prve knjige Teleme, LiberLXV i Liber VII. Ponovo putuje i odlazi u Maroko i Španiju, tu je napisao ″Psihologiju Hašiša″. Neumorni avanturista 1909. sa svojim pomoćnikom Viktorom Nojburgom stiže u Alžir. Tu u pustinjama Afrike nastaje tkz ″Pustinjska avantura″, naime Krouli i Nojberg su nedeljama pešačili pustinjom i vršili rituale. Oni su navodno ″prizvali demona Horonzona″ koji im se javio u vidljivoj formi, Nojberg je zapisivao sve što se dešavalo dok se demon ispoljavao kroz svest njegovog učitelja. Ovim događajem Alister je primio u sebe svo zlo ovog demona i na taj način doživeo ″prosvetljenje″ jer je prešao preko Pakla do Svetlosti koju je simbolizovalo Horuso oko.[1] Sledbenici Alistera Kroulija ovaj ″godađaj″ koriste kako bi ga uporedili sa kušanjem Isusa Hrista u pustinji jer to Krouliju daje božansku crtu, odnosno ″anihilaiaciju ega″.[1] Po završetku ove avanture Krouli se vraća u London.[2]

Suđenje i Ordo Templi Orientis[уреди]

Alister Krouli tokom rituala

U Londonu ga je u martu 1910. čekalo suđenje sa Mek Gregor Metersom zbog publikovanja tajni Zlatne zore. Iako ih je Krouli zaista objavio u delu ″Tajni rituali i ceremonije rozenkrojcerskog reda″.[2] dobio je suđenje i štampao novo izdanje ovog naslova. Ubrzo se razvodi od Keli i odlazi u Moskvu gde piše ″Himnu Panu″, ″Grad Bogova″ i dobija inspiraciju da kreira Gnostičku misu. U ovom periodu dolazi u dodir sa Ordo Templi Orientisom. Teodora Rojsa upoznaje 1912. i od njega dobija punomoćje za vođenje engleskog ogranka OTO-a.[2] Početkom 1914. sa Nojburgom objavljuje niz operacija koje će postati poznate pod imenom ″Pariski rad″. Juna iste godine odlazi u SAD u Njujork gde ostaje narednih pet godina i tu piše ″Liber Aleph″, ″Liber 97″, ″Liber 194/729″. Pored izdavanja knjiga on u Njujorsku upoznaje Leu Hirsing (engl. Lea Hirsinh), ona mu postaje žena i decembra 1919. se sa njom vraća u London gde je odlučio da osnuje ″Opatiju Teleme″. Posle nekoliko meseci izbor je pao na Siciliju i mesto Čelaf, već 1920. odlazi iz Londona, sa njim odlazi Lea,koja se porodila pre samog polaska, i ćerka Ninet Šamvej.[2] Opatija je bila aktivna sve do 1923. a rezultat njenog rada bili su ″Liber Amrita″, ″Jedna zvezda na vidiku″, ″Liber Samekh″, ″Dnevnik uživaoca droge″, ″Komentari na knjigu zakona″, Krouli je u tom vremenu nekoliko puta putovao do Francuske gde piše ″Liber Nike″. U maju 1923. Musolini je proterao Alistera i on najpre odlazi u Tunis a zatim ponovo u Francusku. Nakon smrti Teodora Rojsa postaje poglavar OTO-a koji se deli jer neki od članova ne prihvataju Knjigu zakona i Telemu.[2] Drugu polovinu dvadesetih godina živi u SAD-u gde mu se 1928. priključuje Izrael Regardi koji sa njim provodi naredne 4 godine, taj period obeležilo je izdavanje ″Magike u teoriji i praksi″

Ispovesti, starost i povratak u Englesku[уреди]

Vođa OTO-a u poznim godinama

Početkom tridesetih godina izdao je prva dva toma ″Ispovesti″ ,finansijsku pomoć pružio mu je Karl Germer, član OTO-a, a značajnu ulogu u tehničkoj pripremi imao je Izrael Regardi. Germer je u narednim godinama finansijski pomagao Kroulija koji je često bio pred bankrotom.[3] Do 1934. dosta vremena je provodio krećući se između Nemačke i Portugalije gde objavljuje ″Ravnodnevnicu bogova″, ″Osam lekcija o jogi″ i četvrto izdanje Knjige Zakona. Početkom Drugog svetskog rata vraća se u Englesku i tu izdaje ″Magiku bez suza″, ″Knjigu Tota″ sa novodizajniranim špilom Tarota. Poslednje delo objavio je 1947, iste godine kada je i umro, bila je to antologija poezije ″Ola″,umro je 1.decembra i kremiran je u Brajtonu uz svečanost kojoj je prisustvovala mala grupa prijatelja.[3]

Kontroverze[уреди]

Alister Krouli na omotu albuma grupe Beatles, gornji red, drugi sa leve strane

Jedan od velikih skandala desio se 1934. kada je sa devetnaestogodišnjom Patriom Mek Elpajn dobio sina Alistera Ataturka.[3] Optuživan je za stvaranje modernog satanizma kao i da je bio narkoman. Istoričar Mark Bejnon ga u knijizi ″Londonska kletva″ optužuje za smrt sedam osoba koje su učestvovale u otvaranju grobnice Tutankamona.[4] U Srbiji je jedan mladić pre samoubistva uzviknuo policiji ″da je Alister Krouli″.[5] Alister Krouli je ušao u BBC-jevu listu sto najvećih Britanaca [6] i nalazi se na 77 mestu. Njegov lik nalazi se i na omotu albuma ″Seargent Pepers Lonely Hearts Club Band″ grupe Bitlsi.


Napomene i reference[уреди]

  1. ^ а б в г д [1] ((sr))
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к [2] ((sr))
  3. ^ а б в [3] ((sr))
  4. ^ [4] ((sr))
  5. ^ [5] ((sr))
  6. ^ [6] ((en))

Literatura[уреди]

  • Izrael Regardije, Oko u trouglu, Biografija najozloglašenijeg čoveka na svetu, Babun, Beograd 2010

Spoljašnje veze[уреди]


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Alister Krouli